Дело

46 Д Е Л О Има извесних незгодних случајева, у којима је тешко одвојпти Грке од Влаха, или ове последње од македонских Словена. До најповијег времена су македонски Власи били под потпунпм утицајем грцизма, и у масама су јелинизиранп, нарочито по варошима: овде их доста има који су свој језик сасвим заборавилп, и одушевљене су присталице јелинизма. 0 таквима не може битп сумње да су Грци. Али су се до најновпјег времена, када је почела румунска пропаганда, готово сви Власп Македоније налазили у мање или више авансирапом прелазном стању ка грцизму, неки и ка словенству. Пмалп су грчке школе и свештенике, и сви су више мање говорили грчки, готово свн и словенски. Мени су познати Аромуни, који су у неким варошнма били не само присталице српске или бугарске партије, већ су се рачунали као првн људи тих партија. Пре неколико година је почео нов покрет међу Аромунима Македонпје, који је пренет из Румуније. Многа села, полујелинпзована, вратила су се аромунству, затим су из страха од грчких чета нека опет прилазила јелинизму. А и у будуће ће зависитн од већег притиска грчког или румунског, и од ко•ристи до које долазе, да ли ће бити Грци или Румуни. Такав је исти случај н с онима, који су у пола словенизирани. Којој би народпости такве људе и таква села требало прибројати? Овим је обележена вредност досадашњих статистичких таблица, те није потребно посебице их разматрати, ма да сам и на лицу места предузимао пробе тачности за оне од њих, које су детаљно рађене. II по тим пробама сам се уверио, да су и боље бугарске статистике, као што је Кнчевљева, смањнвале број Грка и Турака, док су грчке (то се и на први поглед и без ироба види) знатно смањиле број македонских Словена. Све поменуте заблуде и добре стране статистичких таблица најбоље ће се видети из овог упоредног прегледа. В. приложене статистпчке таблице о македонском становништву). Д-р Ј. Цвијић