Дело

ХА<|)ИЗ-ЕфЕНДИЈА 55 раху како никако и не спава, те да је ради тога за десет дана знатно смршао и да су му ради тога искочили модри нрстенови испод очију н жућкасте пјеге по лицу. Пошто је Милер отишао, Хафиз-ефендију, за неколико дана, нико није видио пред кафаном. Почеше распитивати за њега. Једни су зборили да је болестан, а други су тврдили, да су га својим очима гледали, како, замишљен, шета по башти, бере руже, чупа их и мирисаво им лишће расипа по тлима. Највише нх је било, који су увјеравали, да је сада сасвим полудио... Изненада, након краћег времена, он се опет појави у чаршији. Ишао је по трговачким магазама и преговарао нешто са трговцима... Кашње казаше, како је продао и кућу, и башту и птице и све... — А шта ћеш ти, ефендија? — питали су га неки. Куда ћеш? — Додијало ми овди, — одговорно им је тихо, полуша патом. — Ја иђем... иђем мало до Сарајева... Свет. Ћоровић