Дело

ЗНАЧАЈ НАУКЕ ЗА ПОЉСКУ ПРИВРЕДУ 83 живог царства, као и онај фосилног угља, био у ваздуху у облику угљен-диоксида; и да је то обиље те ваздушне биљске хране било узрок, те је земљина вегетација првога доба била веома бујна. Сведоци те пекадашње бујне вегетације јесу они огромни складови фосплнога угља, који су још тада сахрањени и до наших дана сачувани. Исто се тако може тврдити и то: да је атмосферски ваздух носле појаве живих створова морао сиромашити у угљен-диоксиду, јер се земља номоћу његовога угљеника биљем одевала и животињама испуњавала; а услед тога је и земљина вегетација од своје прве бујности морала попуштати. То тврди и тај факт, што је данашње биље лиснатије од некадашњега. Јер докле је бпље расло у богатству ваздушне хране, имало је мало четинастог лишћа; данашње биље, пак, које тек у 10.000 запремина ваздуха наилази само 3 запремине угљен-диоксида, има и више и крупнијег лишћа; па зато може и у сиромашнијем ваздуху живети. Може се тврдити и то; да је ваздух престао сиромашити у биљској храни од онога доба, кад је органскн свет достигао врхунац свога развоја тј. када се је земља нспунила живим бићима, и када је, по томе, престало нагомнлавање угљеника у органска градива. Вероватно је да се од тога доба ваздушна биљска храна одржава у ваздуху на истој мери; јер се живот биља, који трошн ваздушну биљску храну, н жпвот лшвотиња, који ствара ваздушну биљску храну, условљавају међусобно: а та међусобпа зависност та два супротна жнвота, одржава састав ваздуха на истој мери. Културан човек пак, сагоревајућн фосилни угаљ и петролеум, п пекући кречњаке, доводи у ноновно кружење и тај угљепик, који је још у давној геолошкој нрошлости био сахрањен, и не дозвољава више такво пздвајање угљеника из општега кружења. Ако узмемо у рачун још и то: да сва изумрла органска тела, трунући или сагоревајући, враћају ваздуху свој угљепик као угљен-диоксид, онда је врло вероватно: да ваздух пеће више сиромашнтп у биљској храни, докле ове прилнке на земљи трају. Ова основна знања о кружењу угљенпка, која су тековнна младе физнолошке хемпје, обезбрнжила су ратара, те не мора о ваздушиој бнљској храни брнгу водпти, јер ће те хране битп у ваздуху увек довољно. Али нпје тако и сминералном бнљском храном. Некада, докле ппје било биља на земљи, нмала је она внше