Дело

84 Д Е Л 0 минералне биљске хране, но што је има сада, када јој жетвеодносе знатне количине од тог њеног дела. Вероватноје, даје н богатство те хране имало утицаја на ону бујност вегетације првога доба. Истина је, да. свака земља обнавља минералну биљску храну пз својих мннерала; али је, при интензивној култури, не може да обнавља толико, коликоје одпосе жетве. Зато културан ратар мора о тој биљској храни бригу воднтп. Колико у појединим културиим прилпкама губе земље од своје биљске хране, внди се нз овога. Самоникло биље, које по пустарама сатруне на истом месту где је и поникло, враћа земљи све што јој је узело;.зато те земље не губе од своје снаге. А тако исто пи у пастнрско доба, када су сгада прелазила сједне пустаре на другу, тражећн бољу иашу, нпје нурена земља том незнатном услугом. Па ни у прво ратарско доба, када су обрађнване самојаке земље, јер су изнурене одмаране, нису земље губиле од своје снаге. Али у доцније ратарско доба, када су земље, због велике насељености, зираћене непрекидно, почеле су брзо малаксаватн. Интензивна култура нури земље с тога, што нема кад да их одмара; т.ј. нема кад да чека, да саме обнове минералну бпљску храну толико колико је дају жетвама. II најјаче земље изиуре се у непрекидном зираћењу најзад толико, да једва могу по нешто приноса датп. Културпи ратар, којп обрађује своје земље интензивно, мора, дакле, да води бригу о њиховој минералној биљској храни; т. ј. мора им ђубретом одржавати снагу. Још су најстаријп ратари гној или изнурепе земље сточнпм ђубретом. Али, с растењем насељења, све је впше земаља ставл>ана под плуг, а услед тога је стоке и сточног ђубрета бивало све мање. Зато су стари народи, пемајућп доволшо сточног ђубрета н незнајући за вештачко, вршили праву отмицу на својим земљама, докле нх нису сасвим изнурнли и за даљу културу опеспособили. Многе данашње ирљуше, које су биле жптнице старом свету, упропашћене су таквом отмнчарском културом, и тек их модерпа иољопрпвреда, која има н вештачкога ђубрета, може узети у културу нопово. Још су најстарнји ратарн знали, да се земље нуре у зпраћењу, н да нх зато треба добро раднти п довољно ђубрнтн; и, тако су се још онн старали о унапређењу пољске прнвреде. Али је тај њнхов рад био чисто емпиричан. Своје