Дело

ЗНАЧАЈ НАУКЕ ЗА ПОЉСКУ ПРИВРЕДУ 85 наслеђено илп стечепо искуство предавао је отац сину; и тако је тим емпиричким путем иапредовала пољонрнвреда веома сноро, и требало је да прође много времена, докле је на какав проналазак наишла случајно. Може се рећи, да је од преисторискога доба, па до половине прошлога века, пољопривреда била проста емпнричка вештина, без икакве паучне основе; па зато је у своме разврју тако дуго лутала. Тек кад је Либиг педесетих годнпа прошлога века пронашао у земљи минералну биљску храну, и када су Бусепгол, Соспр, Лоз, Џилберт, Волф и мпбги други иољопривредни испитивачи тога доба вршили своја успешиа нстраживања па основу знаља прнродних иаука, дошло се до уверења: да су физика, хемија и физиологија трн основне пољопривредне науке, које ће решити све пољопривредне проблеме. С тога је још Либнг тражио: да се пољопривреда попне на ступањ науке, и да јој се, ради постигнућа свога смера, да место па универзнтетима, те да и она почне нроучаватн своја пространа ноља научио. То је изазвало живу дпскусију о том питању, н у тој је борбп победило ново гледнште. ^след тога је приступљено завођењу пољопривредннх одсека на универзитетима и другим велпким школама, а иољопривредне академије подизате су иа степен великих школа. Производ те реформе пољопривредних школа био је тај: да је за последњнх шесдесет година, од када се пољопривреда проучава научно, учињен већи напредак, ио што је пре тога учињен за цело време од када се за њу зна. За тај свој велики напредак има да захвали пољопривреда прпродним наукама, које су јој решнле многа загонетна пптања. Пзнео сам ово неколико најелем.ентарнијих појмова из агрикултурне хемије и агрикултурие физиологије само зато, да бп ноказао: да данашња пољонривреда има паучну основу, и да се, по томе, јако разликује од старе еминричне пољопрнвреде, која иије нн знала за науку. А сада ми допустите, да само у најопштијим потезима додирнем главпнје услуге, којеје наука учинила пољској прпвреди. Ире свега хоћу да обратим нажњу на то: да је права физичка природа ораћих земаља проучеиа тек онда, када су заведене нарочите катедре и засноване нарочите лабораторије, у којнма су та осповиа ннтања проучавана с правог иаучног гледишта. Тек се на основу таквих студнја сазнало: да