Дело

88 Д Е Л 0 видн агрикултурна вредност иоједпних земаља. Али тај корпстан рад није код нас још пи отпочет. Хемија је убрзо сазнала и то, како се минерална биљска храна, коју односе жетве стално, обнавља у земљи из њених минерала, и како се везује за земљу, да је пе однесе кнша, те да може и доцнијнм вегетацијама послужити. Утврђено је, даље, и то: да ту везану храну раствара биље својим киселим соком, који пушта на жиле, и да је, затим, уппја. На основу закона диђузије и биљне абсорбције минералне хране, објаснила је наука: зашто од оних многобројних растворених земљиних састојака, задржава биље само шалитру, фосфат, калцју н креч, а све остало враћа земљи натраг. II много друго шта објаснила је наука из те области, што је старој пољопривреди било потпуно скривено. Може се рећи, да је највећи успех проналаска мпнералне биљске хране биоу томе: штоје пристунљено употреби минералнога — вештачкога — ђубрета. Пре проналаска вештачкога ђубрета, сточно је ђубре било једино, којим су снажене ослабеле земље; зато је у то доба земљорадња веома зависила од сточарства, и често је морала гајити стоку само ради ђубрета. Кад би све своје пољопривредне производе трошио сам произвођач, а њихове би отпатке и жпвотињски би измет бацао на земљу, добивала бп земља сву пздату бпљску храну. Али то не бива тако. Јер, пре свега, кпша исплаче земну биљску храну у иеколико, и сноси је до подземне воде, да одатле изворима и рекама оде у море. Сем тога, у пољонривредном извозу и у неупотребљеном животињском измету губе земље стално од своје минералне биљске хране; и, кад су сви ти губнтцп већи од земљине моћи обнављања те хране, тада такве земље малаксавају ноступно; а то се, пре или после, јавља код свију дуго зираћених земаља. Зато су у старо доба све интензивно зираћене земље губиле од своје снаге лагано, јер није бнло могуће накнадпти им самим стајским ђубретом поменутп губитак минералне биљске хране; нарочнто ннје било могуће накнадити нм фосфатне хране, која се слаже поглавито у плодове, и која се, но томе, већим делом не враћа внше земљп натраг. Данас, пак, када нмамо и вештачкога ђубрета, не плашн се више ратар поменутога губитка минералне биљске хране, јер га може пакнаднтн тнм ђубретом, које се пропзводи из ненсцрнних минерала.