Дело

X Р 0 Н И К А 133 с нек.слико гробница покривених великим плочама, с једним звовиком, *и с тужним чемпресима и кппарисима. Г. Мурат својом кичицом потпуно влада. На његовим песничким сликама технгд?а одговара песничким мотивима. На послетку да поменемо да су његове најјаче ствари на овој изложби биле свакој^кгГпоменута „Вечер“, једна слика особито добро, како Немац каже, ^езНшпП и израђена врло меко, и портре „Д. М. А.“, насликан с много крепкости и свежине. Г. Вукановић надмаша, како нам се чини, остале наше сликаре даром за компоновање. -Још он, изгледа, пма највише склоности да улази дубље у душу човечју и да ради слике већих демензија. То се види, на овој изложби, из његове слике „Молитва“, као што се видело на I. Југословенској Изложби из „Дахија“ п „Првих Жртава“, којих ће се несумњиво сећати свакп посетилац те изложбе. „Молитва“ је највећи сликарски рад на првој „Ладиној“ изложби и с куд и камо већим бројем фигура но на другим изложеним сликама (девет, док на другима има највише две). Г. Вукановић је хтео да нам на овој слици представи како се моле Богу Хришћани, Јевреји и Мухамеданци. Он је свакој верп дао засебну слику, али је те слике повезао уједно, дакле начинио је један триптих. Рећи ћемо одмах да та везаније ни пошто само механичка; г. Вукановић је успео да начини од своје три слике једну органску целину. Композиција слике је врло успела. Проблем осветљења којн је себи поставио г. В. да реши по овој ствари — али то њему није главно, главно му је молитва — н који се састоји у том да „штимује“ (зНттеп) три разна осветљења појединих делова његовог триптиха, решен је са свим добро. Били бисмо непотпуни, кад не бисмо рекли н то, да „Молитва“ прави један врло колористичан утисак. Осим ове слике изложио је г. В. још неколико портрета, затим један пастел и неколико цртежа — студија. Од свих тнх радова јамачно је најбољи пастел, који је потпуно израђен (аиз§-еШћгО и који се одликује великом мекотом. Заслужује помена и цртеж Њ. В. Краља, који је добро погођен и изразит. Г. Вучетића декорише декора.тивност. Он се више задржава на спољашности, на површини, него што улази у унутрашњост ствари. То није зато, како би се могло помислити, што г. В. ради брзо, што се жури да што пре доврши слпку. Не, то је у његовом уметничком дару, то је таленат своје врсте, да1