Дело

КРИТИКА II БИБЈШОГРАфИЈА 143 То/се нарочнто да вндети у „Скасци о трговцу Кузману“, у којој црев(Удилац нешто због недовољног познавања руског језика, нешто можда због својих техничких обзира, и сувише одступао од оригицдла. у^ОЈркод Пушкина Балда хоће ђаволима у мору да досади тиме, што &е им ужетом море узбуркаватп, колебати те ће се они морати у мору грчити и мучнти, наш преводилац вели да-Балда хоће оним ужетом да — упеца морску воду!!! Како се то море може упецати на удицу, на чијем крају чак ни удице нема — немогућно је замислити. Псто је тако, на штету природности и занпмљивости саме нриче, преводилац одстуиио од оригинала и доцније, кад Балда место да баци тојагу (палицу, батину) за облак, вели да хоће њоме да закачи један облак за други, на да тојагом и облацима, који су једно за друго закачени(Р) бије ђавола по леђима!!... У орпгиналу је то место са свим просто и природно. Тамо Балда, да би уплашио ђаволче, вели: ,Чекам онај облак, бацићу тамо (на њ’) ту палицу, па ћу после учннптн чудо и русвај од вас“. Поред тих недостатака, који се односе на садржину и облик превођених сказака, има недостатака и у језику преводиочевом. Избор речп, склоп реченица и нериода у Пушкиновом оригиналу су свуд као и у свакидашњем разговорном језику, — код Г. Ђорића употреба и ред речи нису сваки пут удешени за дечије поимање. Ред речи је у српском преводу често неприродан; често се сретамо са непрестаним инверсијама, које већ саме ио себи, чак и старијој деци чине велпке тешкоће и онемогућавају поимање ствари. Ево две три таке појаве: „Шта да рекне, мисли птица: „Јесте, има та девица. Али жена рукавица Није, да је с руке смакнеш. И за појас њу натакнеш...(стр. 34.) Ја царпца кад бпх бпла, Трећа мома беседпла, Бољег цару него свака Родила бих ја јунака...(стр. 3.) Шта последња рече њему Допаде се баш у свему... (стр. 4) Да га љубп жену учп, Да се чува и не мучи... (стр. 5)