Дело

146 Д Е Л 0 ши извесне корекције некпх Руварчевнх иоетавака пз турске историје (о Сппан-паши) п упоредпвши наше савремепе нзворе из онога доОа (XVI век) Пвпћ је дошао до закључка, „да мншљење ученога, сада већ покојног српског псторпка Иларпопа Руварца у овом питању нпје тачно. Већ даје Синан-паша спалпо тело Св. Саве 27 априла 1595 године.“ ..Аг егсЈе1је вгазг уагозок кбгдагсЈазадј ујбгопуај. а петгећ 1‘ејесЈе1аибед теда1аки1абајд“. „(Државно економске прплике Ердеља, до оснивања народне кпежевппе“.) 'Гако се зове најновпја књпга, коју је „културно-цсторпјскн“ одсек будимпештанског философског факултета пздао пре месец дана на свет п ко.ју 1е академски савет паградно Раб#тсћ-овом наградом. Писац је Ог Евгеније Хорват, професор историје па панчевачкој држ. вел. гимназији. Књпга се дели на седам одељака. на увод и литературу. У I одељку се говорп о пољонрпвреди, у II одељку о пндустријп, у III о саобраћају, у IV о трговпнп, у V о финансијп, у VI о царпнскнм прпликама п у VII о успесима културе У Ердељу. Дело је врло занимљпво, у колико пружа верну слпку прилика: културних п државпо економских, нарочито саских варошп у Ердељу. Ову лепу и занимљпву књигу, која је брижљиво н веома студиозно напнсапа, одликује .још и нпшчев отмен п пнтелигентан сгнл, који се провлачп кроз гве дело. Ова књпга која је значајан нрилог за упознавање културпог иапретка у Ердељу, показује доста лепу спрему, труд, матернјал п парочито фннн метод у истраживању историјских података. о чему довољпо сведочп и брижљиво састављени регистар, којим се читалац лако може орпјентисати. Она ће бити један од добрих нрилога за пспптпвање’ културне и држ. економске историје саскпх вароши у Ердељу. Маџарска криза и Хоенцолерни Некп ирофесор. као да је пруски, Јулијус А. фоп Цајсиг написао је ,још лањске годпне ову брошуру, коју помињемо еамо због њенпх пнтересантних и значајних мисли, у којпма се огледају пзвесне карактерпстпчне тенденцпје. Одмах у почетку свога пзлагања г. професор истиче да је Аустро-Угарска немоћна да пзвршп мисију која јој је поверенат. ј. она није у стању да одржп равнотежу разнородних народпости у себи самој, а .још више је слаба за спољну акцију(?). „Балкан је вечитп кратер словенскога вулкана, на коме непрестано ври.“ Дапашња Аустро-Угарска не пружа никакве гарантпје. да може на Балкану одржати мпр н — германску превласт. Због тога сада „овде има да се отпочне улога, коју је провиђење Хоенцолернпма досудило. Онп т.ј. велика Немачка нмају да изврше два велика задатка: првн, даомету остварење федерацпје словенскпх народностп у аустро-угарској монархијп, и други. да од Угарске пачпне једну независну и самосталну краљевипу, која ће са пацпопалпом династијом стајатн на челу балкапскпх држава, као једна псточна велика сила“. Аустрпјски Немцп треба да се обрпу „на Рајну, на Рајну, на немачку Рајпу“, а Хоенцолерни да сачувају ннтегритет Угаргарске тиме, што ова „национална“ династпја, као нреставница маџарског н немачког империјализма, „не може да буде пи једна друга до једна грана Хоенцолериа, пресађепа у Угарску... нацноналпа дипастија исто онако као што је то случај са Кар> лом, румунским и Отопом, грчкнм краЈБем“. На тај начпн. мисли ова.ј госн. нро-