Дело

Б Е Л Е Ш К Е 147 фесор. да 1е се преко Маџара и на Балк^фу сталпо, а<1 ЈпПшгшп, утврдптп вемачкп нмперијалпзам. ИЈтетаза њпх а срећа за пас. што се народп п исторнјскп догађајп развпјају најмањ* п^зкељн оваквих професора, па ма коме онп служили. НОВИ /1ИСТ0ВИ Архив за Правне и Друштвене Науке, орган Правног Факултета Унпверзптета Београдског почео је пзлазитп ч|>ебруара месеца под уреднпштвом в. професора Унпверзптета Бг К. Куманудп п сталног доцента Унпверз. Ог Лраг. Аранђеловића. — За последњпх неколпко деценија нокретано је впше правнпх лпс.това. алп их је нестајало после неколпко година животарења. Неинтересовање публике п равнодушност онпх правнпка што могу да ппшу, билп су гробарп раннјих иравних листова. Ако би се ранпјих годпна могло довољно разлога наћп за ово у самом друштву српском, у погодбама у којпма је радпла, жпвела п развпјала се српска пнтелигенцпја. нарочито њен правнпчкп ред, тога дапас. бар највећим делом нема. Наш друштвени живот довољно се променио, развио п комплпковао. да нравни научнп лпст постаје његова потреба. У колико Србија постаје правна земља. у колпко друштвени односп. којп се непрестано компликују. захтевају јаче правно знање и у колико је правнпцпма. слабије опремнпјпм правним знањем. теже се одржатп у жпвоту — У толпко тежња за пунпјим правпичкпм образовањем постаје јача, па у толико п потреба за научним правним листом неодољпвпја. Ваљало је само да се појавп један лист, који ће уметп око себе прпкуппти најбоље правне писце п којп ће сво.јпм уређпвањем п својпм сараднпцпма моћп чптаоцима датп довољно гарантије, да ће се у колпко је могуће. најбоље уређиватп, па да се та потреба п маннфестује у обилатом одзпву. Архив те захтеве пспуњава у највећој мери. Сам факат што је он орган Правног факултета п што су му уреднпци два млада п вредна унпверзптетска професора, довољно уливају уверења: да ће му садржпна бпти одлпчна. Око лпста прикупплп су се наши најбољп правнпцп п мп не сумњамо да ће Архпв успети да нам да и највпше п најбоље што српскп правнп ппсцп могу датп. Архпву најзад желпмо да успе разбпти тако дубоко укорењену заблуду, која је кршпла најјачу енергију, сламала најтоплије ноуздање и правпла све равнодушнпм: да се данас у Србпјп не може одржатп ниједан правнп научни часоппс. Ми најпотпунпје верујемо у овај успех. Извесно је да Архив неће учпнптп пзлпшнпм Бранич, лист Адвокатског Удружења. Недостатак сваке боље организације српских нравнпка, реда најмногобројнпјег у српској интелигенцији, а без оних преимућстава којпма се Архпв одлпкује Бранпк се једва одржава илп тачнпје речено одржава се жртвом а и енергичним радом неколпцпне младих адвоката. Архив не може заменптп Бранпч, јер се Архпв не може бавптп свнма пптањпма ирактичне ирпроде и онпм многобројнпм прпмерпма судске праксе нити мисли, судећп ио двема досадањпм свескама, доноспти преводе пз стране правне лптературе, којп су нама тако потребнп. Боља органпзација адвокатског реда помоћп ће одржању овога лпста. На српскпм је правнпцпма да оба листа који се допуњују, помогну својом претплатом. — Архив излазп .један пут месечно у свескама од пет табака, п стаје годишње за Србпју 12 динара, за Ауотро-Угарску 14 круна п за остале земље 16 дпнара у злату. 10*