Дело

КЊИГА 39. Мај 1906. год. СВЕСКА 2. П 0 Е 3 И Ј А СВОЈОЈСЕСТРИ ЂУКИЦИ Устани, погледај, — пролеће је близу, Над земљом пролећу сребрни облаци, Мирис љубичица шири се на вису, А љубављу дишу месечеви зраци Устани, погледај, — пролеће је близу! Устани, погледај, — пролеће се буди. Од његова даха повија се трава, И песма се мека пзвија из груди Ко пролећни весник што се приближава Устани, погледај, — пролеће се буди! Већ зелено лишће избија из грања, Небо често шара разнобојна дуга, Тичице долећу са далеких страна, Већ се хори песма из зелена луга Осећа се мирис плава јоргована. Ал’ ти ћутиш немо... наша суза врела Лагано се спушта крај гробна ципреса, Плине преко крста п гроба ти цела, Докле ветрић цвеће на хумку ти стреса II распростре мирис ко у доба прошло.. Шапћемо ти залуд: Пролеће је дошло! Београд Јела