Дело

ТРГОВИНСКИ УГОВОРИ ИЗМЕЂУ СРБИЈЕ И НЕМАЧКЕ (Наставак) Много веће и важније измене донео је нови уговор у своме тарифпом делу. Тарифа, по којој се немачка роба имала да царини при увозу у Србију (прилог Б) верна је копија тарифе уговора с Аустро-Угарском од исте године. Обе оне нз основа се разликују од тарифа дотадашњих уговора. Место царинских ставова по вредности, који су обично крај специфичних стајале увозницнма иа расположењу, Србија је новим уговорима добила искључиво специфичпо царињење. И у томе је, ван сваке сумње, велика, управо највећа добит уговора од 1892. Како је тарифа уговора с Аустро-Угарском била врло опсежна и довољно разрађена, Немачка нпје имала потребе, да је ма у чему мења и допуњује. Док је тарифа уговора од 1883. нмала 26 бројева са 80 царинских -ставова, у новој тарифи било је 64 броја и 315 цар. ставова — без мало четири пута више. Из неколико примера видеће се, колико је разлике било у разрађености једне и друге тарифе. По уговору од 1883. исти царински став (106) обухватао је: артију за иисма и куверте; штампану, шпартану и тврдо повезану артију; „сајден-папир“ п артију за цнгарете у табацима. Све те разне врсте артије плаћале су 10 дин. од 100 кгр. или 10°/0 од вредности. По уговору од 1892. артија за иисма без монограма, цртежа и слика царињења је одвојено, са 10 дин. од 100 кгр. (1 б 1 ст. 2); артнја за цнгарете н „сајден-иапир“ са 16 дин. (1, б 2); штамнана и шиартана артија са 18 дин. (2 б); артпја за писма с монограмима, итд. са 25 дип. (2 б); куверти без монограма, итд. са 10 дин. (2 в); куверти с монограмима, итд. са 25 дин. (2 в ст. 2); артија у корнцама прошивена или повезана са 22 дин. (2 в, ст. 4). По