Дело

162 Д Е Л 0 — Овђе је к’о пека завјера, — узвикну Станко јаче, *видећи их онако покуњене и поплашене. — Ви сте шћели дигнут’ буну протпв царског чојека, против закона, лопови једни!.. У ланце ћу ја вас, у ланце, кучкини сннови!.. Аћим бржебоље скпде капу као што је и прије скидао, скрсти руке на прси н поклони се готово до земље. Ми, молићемо, нијесмо дизали никакву буну, — поче муцатп, иодрхтавајући... Милошјесамо шћео нешто говорити... — Сви смо гаћели само нешто казати, — дочека и Мплош I збуњено, на се и он поклони и скрсти руке као и Аћим. Мишта друго нијесмо желили не до Бог... - Лажете! Лажете шггкови! — окреса Станко и љутнто поче теглити за ухо час једнога час другога, дрмусајућп им главама. — Ви сте се спремали да и руку дигнете на ме... Видио сам ја!.. Аћим, који је стискао зубе од бола и чувао се да не јаукпе, сад се ноче крстити и пренемагати. — Ја да иа те руку дигнем?.. Ја?.. Ко би то и помислио? — рече готово запнјевајући. — Можебит’ је Милош и шћео, ама ја... — Аћим је одиста шћео, а ја, ваистину, нијесам, — нагло упаде Милош, па, држећи Аћима за мудријег, поче се и крстити као и он и радити све што и ои ради. — Ја што сам шћео то сам и каз’о, а Аћнм... Аћим. му испотаје намнгну и даде знак да ћути. Ми нијесмо никакви бунтовници, — поче, сагињући се да Станка у руку пољубп. — Ми смо о теби вазда лијепо говорили и фалили те к’о једног дичног чојека. Само је Маруши жао на те било и само те она није волила... — Маруши си омрзио, што долазнш сваку вечепштојој мпра не даш, — упаде Милош. — С тога те не може ни гледати... — Опа ти је то шћела одавпо казатн, ама како је женска глава па ннје смјела, него је рекла нама, да тп ми кажемо... Станко се намргоди. Она вас је и наговорила па буну? — запита оштро. — Она? - Тхее... ипје буна... ама... поче извијати Аћшм, машући главом па Марушу, да се ие усуди ријечи проговорити. — Није буна... него онако...