Дело

М А Р У Ш А 161 — Шта?.. Шта?.. Шта си рек?о? — отегну Станко, па и он удтаде ц погледа га презриво. — Ти, момче, к’о да се противЈГт?’.. Знаш ли *ти ко самја?.. Знаш ли ти, да не смијеш преда мном ни дисати, а камо ли тако говорити?.. -^Кад нијесам крив, не може ми нико ништа, —осшече који је све више блиједио у лицу, а очи му сијевале. — Нико, нико ми не може!.. — Тујете ли га?.. Чујете ли безобразника?.. — повика Станко разјарено, па стиште шаку и одпже је изнад главе. Он мени да одговара ’вако? Он?.. Аћим и Спасоје устадоше живо и опколише их. Станка опколише иза леђа. Милоша то као да још више осоколи, па се поносито испрси и унесе се Станку у лице. — II хоћу говорити! Баш ћу ја говорити, — рече. — Говор ми не може нико забранити... — II не може, — дочека Спасоје полугласно. — То је Бог дао! — Ама ја нећу да говорите! — грмну Станко бијесно. — Нећу! — Ти нијеси виши од Бога! — Нијесп старији! Станко, опазпвши како сва тројица говоре и како га све више притјешњавају, као да се досјети нечему. Брзо се измакну између њих и стаде поред врата. — Мир! — викну и одиже обје руке, као да је готов јуришити на њих. — Сви да сте мирни!.. — Нећемо мира! — Дочекаше они пристајући за њим и упињући се из све снаге да га надвичу. — Нећемо мира!.. Нећемо!.. Станко као да заборави на се. Леђима својим затворн излаз, раскорачи се колико је могао шире и, истегнувши сабљу, испрси се пред свима њима: — У име закона вичем: мир: Сва тројица бунтовника стадоше као скамењенп. Сви оборише главе и немоћно опустише руке низа се, као да их је капља уједанпут све ногодила. Оно страшно, званично у име закона слушали су увијек, кад год је који царски службеник и њих и њихове другове хтио заробпти и повести у затвор. II нико се није усуђивао, није имао срца, да се тад брани или опире. Ни онп се сада не смеједоше опирати. Дело, књ. 39. 11