Дело

0 СТАНОВНИЦИМА НА ПЛАНЕТАМА 171 стоји сумњиво, јер по једнима Венера се креће око своје осовине^.за исто оно време за које се креће око сунца, тако да би дан на њој трајао 112 дана а толико исто и ноћ. Међу тим вероватније је, како други тврде, да се она као и земља креће за 24^ах#та око своје осовине, тако да би, узевши у обзир да је Венера исте величине и исте густпие као и земља и узевши у обзир, да је њена атмосфера у толико гушћа од наше, да вишак топлоте, који Венери услед њене веће близине сунцу од овога долази, потпуно у себи апсорбује, условп за живот на површини ове планете били готово истоветни са условима живота на нашој земљи. Ако је Кант-Лапласова теорија постанка сунчаног система тачна, онда ће Венера бити по своме постанку нешто млађа од земље и према томе било би могуће, да је се тамо животињски свет развио до врло високог ступња, алп да последњег интилигентног члана тога света још нема. Четврта планета по даљини својој од Сунца, Марс, изгледа да ће за питање о становницима на планетама постати од епохалног значаја. С тога ћу се ја овде задржати мало подуже на тој чудној планети. Пречник Марсов износи од прилике половину пречника земњиног, површина му је дакле четири пута мања од површине земљине. Марс се креће око своје осовине за 24 сахата, а око сунца за нешто мање од 2 године. Марсова осовина исто је тако нагнута на равнинп свога пута као и земљина на равнини СЕОга пута, тако да и на Марсу постоје исто тако промене годпшњих времена као и на земљп. Густина Марсове атмосфере износи од прилике V* густпне атмосфере земљине; у атмосфери има мало облака, али ипак егзистенција ових последњих као и егзистенција ветрова у атмосфери Марсовој несумњиво је констатована. Оснм тога утврђено је да на половима Марсовим има снега, јер се беле пеге, које се на половима налазе, смањују или увећавају према годишњим временима, која владају на одговарајућој хемисферп Марсовој. Као што се из наведеног види, сва три битна услова за развитак органског живота на Марсу су остварена. Чак кад би било тачно оно што многи астрономи тврде, на име, да на Марсу воде нема или да је нема у довољној количини да бп се могло претпоставити, да су снежне пеге на половима његовим од воде, кад би се дакле узело, да место воде постоји друга течност (н. пр. угљена киселина) од које су те пеге састављене, могло би се