Дело

172 Д Е Л 0 лако претпоставити, да је та друга течност потпуно у стању да заменн воду у њеним органским функцијама. Али ма како било са тиме, нма један други факат који нас готово са сигурношћу наводн на закључак, да је Марс доиста насељен живим бићем, шта више да тамо има и пнтелигентних живих бића. Тај факат лежи у тако званим каналнма Марсовим. •Још одавна су на Марсу опажени светли и тамни предели, од којих први, но мишљењу велике већпне астронома, престављају суву земљу а други мора, и то на Марсовој површини сува земља заузима 3А а мора Уп дакле сасвпм обрнуто сличним односима иа земљи. Али тек године 1877 опазио је први пут Схиапарели, иајчувенији испнтивач Марсов, да се кроз суве пределе протежу потпуио праве тамне пруге које везују мора Марсова најужној са онима на северној површини његовој, н потпуна нравилност тих тамних пруга одмах га је довела на мисао, да то морају бити вештачке комуникације између мора Марсових, с тога их је назвао каналима. Доиста овај систем Марсових канала најчудповатије је што је досада виђено на једном небеском телу. Не само да му ти канали, са малим изузетком, нрави као да су лењиром повучени, него они пикада не почињу и не завршују се у сувим пределима већ увек у морима, а при томе су у целом свом току једиаке шприне, затнм секу се често под правим угловима међу собом, тако исто полазе често као зраци из једне заједппчке тачке, и на послетку, што јенајчудноватије, ти су канали подељени у јасно оделите поједгшачне системе, чији су поједини канали међу собомј потпуно паралелии и то тако, да се сви паралелни каналн једног таквог система секу под једнпм и истим углом са паралелним каналима другога система. Ма да је јасно, да се овака тако рећи математичка правилност ових канала не може објасппти нп на који начин из непосредног дејства сила неорганске природе, ипак прављене су најразличнпје хипотезе у овом слислу. Тако неки су мислили да су то реке. Да ти канали не могу бити реке иа први ноглед је јасно: пема река које теку у тако нравим корнтима, нити има река које су свуда исте шнрине. Тако исто то не могу бнти ни планински лапцп, који као груИе острва изнлазе над морском површином, као што то хоће некп астрономи, којн с тога држе да су светли пределн на Марсу мора а тамни земља: јер планинских ланаца који теку тако правилно нема нити може бити. Исто тако то не могу битн ни пукотине на сувој новршини Марсовој: јер иу-