Дело

0 СТЛНОВНИЦНМА НА ПЈ1АНЕТАМА 173 котине ,у зрачним системима још би се могле и замислити (њпх као ц[то ћемо видети, има на нашем месецу), али онако паралелв!? систем пукотина, као што су канали Марсови, не дају се замислити. А најмање то могу бнти, као што неки замишљају, продуктц истих оиих узрока који на земљи продукују у маломе геоА&тртГјски правилне облике кристала, јер сједне стране тешко је претпоставити да снле кристализације могу делати у димензијама читавог једног небесног тела, а с друге стране целисходност Марсових канала као комуникација између мора и језера на његовој површини тешко се да сложитн са слепом снагом кристилизацпје. Из свега овога излази да има само једно природно и разумно објашњење ових тамних пруга на Марсовој површини: да су то доиста канали, који везују мора Марсова. По свему изгледа да су суви предели Марсови праве пустиње — јер се на њима не опажају никакве нромене — кроз гсоје су Марсови становници спровели читав низ испреплетаних канала да би у близини тих канала могли становати. Ти су канали широки око 30 км., међу тим по свему изгледа да су сами канали много мањи, а да се с обе стране сваког таквог канала услед наводњавања јавља бујна вегетација. Доиста на каналима Марсовим и опажају се промене ове врсте: често мањи канали потпуно изчезну за наше опажање да се после извесног времена на истом месту појаве, а често се јавља и тако звано удвајање канала, т.ј. место једног канала виде се два потпуно паралелна један с другим. Тако исто опажају се промене и на морима Марсовим тако да многи држе, да су то или долпне у које се слива вода тонљењем снега са полова или врло плитка мора, чија се обаст повећава тим топљењем. У сваком случају, док се год не нађе неко доиста могуће објашњење чисто неорганским силама ових канала. п мора на Марсу ми смо у праву закључнтп, да су опажена мора у главном доиста мора и канали доиста каналит. ј. вештачки продукти интелигентних бића. Да поменем на послетку да нма астронома који држе да, пошто је Марс, ако је Кант-Лапласова теорија постанка сунчаног система тачна, старији од земље није немогуће да, ако је на њему и било интелигентних бића, њпх више тамо нема и да су канали заостали вечити споменици некадашње егзистенције њихове. Остале четири планете сунчаног система, Јупитер, Сатурн, Уран п Нептун, чине једну фамилију за себе, која се у многим