Дело

174 Д Е Л 0 цртама бптпо разлпкује од прве четири планете, које су опет међу собом битно сродне. Пре свега ове су четири планете много веће од прве четири, затим густина материје њихове много је мања од густине материје нрве четири плапете, и кретање њихово око осовнпе од ирплике за половину је мање од кретања око осовиие доњих нли малих планета. Све ове четпри иланете обавпјене су густнм атмосферама тако да су пруге, које се на иовршпни њиховој опажају, несумњиво облаци у тим атмосферама. Но овоме изгледадо би да су сви основни услови за живот на овим планетама испуњени. Међу тим, кад се узме у обзир величина ових небескнх тела, —тако највећа међу њима, Јупптер, већа је од земље по нречнику своме 11 пута а најмања, Нентун, четири пута — и кад се узме у обзир да је на једној од њих, Јупитеру, како изгледа несумњиво констатована вулканска делатност у великом стилу — тако звана црвена пега, која је констатована на Јунитеру, имала је једно време у дужину 30.000 к.м. а то су три четвртнпе обима земљиног — вероватно је закључити, да се ове велике планете налазе још у прелазу нз првог у други стадијум тако да на њима још нема живота. Осим планета постоји у сунчаиом систему још једна група мрачних тела, то су месецп или трабанти појединпх планета. Меркур и Венера немају нпједног таквог трабанта, земља има једпог, Марс 2, Јуннтер 4, Сатурп 9, Урап 4 и Нептуп 1-ог. Пошто се ова мрачна тела крећу заједио са својим планетама око сунца, тако исто ношто се она крећу и око своје осовине, природпо је заннтати се, да ли ннје могуће да и на њима буде живота. Да би одговорили на ова питања почећемо са трабантом наше земље, са месецом. Готово свн астрономи слажу се у томе, да се месец налази у тећем стаднјуму развитка, да је то небеско тело дакле потнуно очврсло и охладило се. Доиста на месецу нема атмосфере, пема ии воде. Тамнн предели, који се поред светлих делова на Месецу већ и голим оком опажају, престављају дубоке долине пз којнх сенодижу његови венцн п врховн плашшски. Планински облици на месецу у многоме се разли* кују од планинских облика на земљи. Оспм тога па месецу но стоје тако звани зрачни системи, којнма се ништа апалого па земљи не може наћи. Ти се системи састоје у зрацпма потпуно правим, крји, полазећи од једпе заједничке тачке, иду преко брегова н долина без скретања и без икаквих узвишења или сип-