Дело

0 СТАНОВНИЦИМА НА ПЛАНЕТАМА 175 жавања. Д1о свему изгледа да су то пукотине на површини Месечево;, које .су постале тамо услед узрока који на земљи нису дејствђђали. На месечевој површини не опажају се никакве промене (тако да се из тога са снгурношћу закључује, да је на њему завЈМпен процес хлађења. Ирема свему овоме на месецу не мц*к&Нјити организама (највише бн тамо могло бити пајпростијих биљака и доиста изгледа да су на месецу опажене извесне промене на површинп, које би се могле објаснити вегетацијом), а најмање интелегентних бића. Кад бн на мееецу постојала интелигентна бића сличпа нама, онда бп постојала несумњиво и дела њихова, обрађена поља, вароши н т. д. Међу тим свега тога на месецу нема, јер кад би тога било, ми би све то лако моглп констатовати. Једна варош као што је Берлин нпр. могла би се на месецу још јасно констатовати (она би се вндела у величннп Нептуна), јер је месец у сравнењу са другим небесним телима релативно врло близу нама. Према томе може се са снгурношћу рећи да на нашем месецу становника нема. Међу тим на месецима других планета њих би могло бити. Тако сви месеци Јупитерови имају атмосферу и крећу се у доволшо кратком времону око осовине, а величина им је таква — тако највећп међу њима готово је величине Марсове — да се могу налазити у стадијуму развнћа у коме се налазе мале планете. Од Сатурнових месеца само два су толико велики да се могу претпоставити и станооници на њима, међу њим тако звани прстени око Сатурна, који се састоје из многобројних малих сателитета, немају атмосфере, док су остали месецп Сатурнови као и месеци Уранови, Нептунови и Марсовн већином тако мали да на њима не може бити становника. Из истог разлога многобројне ситне планете између Марса и Јупитера, тако званн планетоиди, не могу бити насељени, о кометама и метеоритима да и не говоримо. Тиме смо са сунчаним системом готови. Из резултата које смо његовим посматрањем добили лако је закључити, да ће и на планетама оних других милиона сунаца што их видимо иа звезданом небу моћи бити живих бића где год су остваренн они исти основпи услови, од којих зависи живот на мрачним телима нашег система. Али испитивања тих даљних сунаца моћним срествима модерне Астрономије довела су до неких резултата, који се ннсу очекпвали. Ја те резултате могу само у најкраћим потезима саопштити. Велика множина тих даљнпх