Дело

176 Д Е Л 0 сунаца на пме преставља тако зване двојне сисеме звездане т.ј. то су системи састављани из два супца готово једнаке величине, која се крећу око једног заЈедничког имагинарног средишта, при чему се често дешава да је једно од тих сунаца потпуно арачно. Тешко је претпоставити да се на мрачним телима таквпх звезданих система могу налазити организми, јер су већнном при томе оба сунца врло близу један другоме тако, да утицаји плиме и осеке на површини мрачног тела морају бити тако огромни, да се сталан органски живот на њима не може замислити. Међу тим вероватно је да је велика већина звезданих система ипак карактера сунчаног система т.ј. да ту светло тело надмашније масом од других тамних тела, која се око њега у довољно великим даљинама окрећу. Даље ваља поменути, да се многа сунца налазе тек у почетку првог стадијума развитка, да многа, већ почињу прелазити у други, док се многа опет налазе у средњем (т.ј. у самом нрвом) стадијуму у коме се и наше сунце налази. Осим тога констатована је велика множина маглина из којих се но Кант-Ланласовој теорији развијају сунчанн светови, чак је у извесним случајевима констатована и физичка веза посталих супаца са оваким маглинама. На послетку, и што је пајинтересаптније, као целокупни резултат свију ових најмодернпјих испитивања даљних сунаца, излази, да сва та сунца чпне једну једпну универзалну целпиу, да су чланови једног универзалног звезданог система. Млечна путања, онај светли појас који прелази преко целог видљивог звезданог неба, чини основну раван овога универзалног звезданог система: у њој су супчани системи тако густо нагомилаии, да обичном оку пзгледа да ту и нема никаквпх оделитих сунаца. Осим тога читаве мпожипе поједпних сунаца чипе уже звездане системе, тако зване звездаие гомиле. Ове звездане гомиле све су чешће што се приближујемо млечној путањи, а све су ређе што се од ње удал^авамо, тако да на 90о даљнне од млечне иутање, на тако званим половима упиверзалног звездапог система, тих звезданих гомила више и нема. ^Међу тим обратно маглине су све чешће што се од млечне путање иде ближе иоловима, тако да из овог расиореда млечпе путање, звезданнх гомила и маглина, а с погледом на Кант-Лапласову теорију развитка небесних тела, модернн астрономи изводе готово са сигурношћу, да су све звезде и маглине, које мн опажамо, чланови .једног .јединог звездапог система, да тај систем има заједничко по-