Дело

*_>0 Д Е Л 0 гим земљама, иа пр. с Немачком, треба више капнтала и бољег познавања трговачких послова. На супрот делом осталоме свету у Србији се воднла нзвозна трговииа и с најмањим капнталом. Ко иоле скупи пешто нара, хоће да је извозник. Природио је, да се таквим трговцима жури, да што пре дођу до продаје, а ни слаба нм средства пе допуштају да шиљу робу некуд дал>е. С тога су они везапи за пајближе тргове, где могу ио утврђеној практиди, своје пронзводе продаватииу мањим количинама. оа живље и сталне везе с Немачком, чији тргови нису свакоме па домаку, нотребно је па првом месту веће концентровање извозне трговппе. Тада би се прикупило више капитала, те би нзвознпцн имали могућности да иоднесу трошкове даљег пута, н нрпчекају који дан до продаје, а тражена роба могла бн се увек у довољним количинама ставити на расиоложење и највећпм трговачким кућама. Тада би било код извозника и јачег трговачког образовања, на и бољег познавања самога посла. А без тога се трговина с Немачком у већем стилу не може ни замислити. За њу треба претходне спреме. Ове обично нема код српских извозника. Они још добро не познају укус н потребе немачких потрошача, најбоље путове и подвозне тарифе, узансе тамошњих тргова, итд. Они чак не умеју нн да опреме робу, како би издржала пренос до Немачке, те се често поквари на самоме иуту. Крај ове недораслостн српских извозника није ни чудо, што је трговина са српским производима још п сада великим делом пасивна. Њу држе аустро-угарски трговци и агенти, који су у непосредној вези само с иештанским п бечким кућама. Не може се оспорити, да је последњих година учињен у овом иогледу известан наиредак. Извозна трговина почела је делимнце прелазити у јаче и искусније руке. А слабим извозницима биле су од не мале помоћи већ ирнлично разгранате комисионарске радње. Оне су обично каииталом и спремом биле у стању, да их озбиљно потпомогну и допуне их у ономе што нм је недостајало По те пзвозннке нарочито су корпсие биле радње које су се бавиле консигнаторским пословима, те су и најпотребитији међу њима долазилп брзо до нових средстава, па се нису морали толпко брпнути, да ли ће се роба продати који дан пре илн после. Па ипак, извоз у Немачку, и ако сваке годпне све већи п веНи, стално је остајао исиод половине извоза