Дело

ТРГОВИНСКИ УГОВОРИ ИЗМЕЂУ СРБИЈЕ II НЕМАЧКЕ 21 у Аустро-Угарску. Главни узрок томе ваљатражити у привредној политПци суседне Монархије. ДАустро-Угарска се до сада с непоколебљивом сталношћу трудила, да српски извоз задржи у својим границама. Да би то ностнгла, она је српске производе теретила врло ннским, диференурнј^шим царинама, којима се под видом пограничног промета на најбруталнији начин изигравала одредба о највећем новлашћењу. Ниске царине, крај других разлога створених аустро-угарском привредном политиком (на пр. српско жито уживало је дуго времена олакшицу у т. зв. „Маћ1уегкећг“у, по којој се наплаћена увозна царина на жито враћала при извозу брашна; транспортима који су пролазили кроз Аустро-Угарску чињене су често свакојаке сметње; Србија је морала примити обавезу, да ће извозне царине бити једнаке у свима правцима (стр. 21); итд.,) чиниле су, да српски извозницп нису осећали велике потребе, да траже нове тргове ни онда, кад су за то имали могућности. Њима је изгледало, да им и чист трговински рачун налаже, да са својом робом не иду даље од Пеште и Беча. Није велики број српских производа који су се извозили у Немачку. Аграрна производња, у опште, а нарочито једне привредно посве неразвијене земље, није разноврсна. Узто, само један део производа учествовао је у томе извозу. Међу њима вреди истаћи: пшеницу, кукуруз, суве шљиве и пекмез, живину (заклану, а у последње време и живу), јаја и сирове коже ситне стоке. Од мање важности био је извоз: овса, јечма, ражи, сировог воћа (ноглавито јабука и шљива), ораха, пасуља и грашка (осушених), дувана, меса и прерада меса, масти и масла, кудеље и крпа. Жито. Код извоза појединих врста жита постоји велика разлика између података српске и немачке статистике. Пшенице је извезено, у периоду 1895—904, по немачкој статистици 850.000 товара, или просечно годишње 85.000, а по српској само 28.000 тов., или просечно годишње 2.800. Извоз кукуруза у истом времену изнео је по немачкој статистицп 450.000, а по српској 9.000 тов. или просечно годишње 900. Исти је случај и код извоза других врста жита. Подаци немачке статистике несумњиво су потпунији и тачнији, с тога ћемо само њих узети у обзир при одређивању значаја, који извоз појединих српских производа у Немачку има за земаљску трговину.