Дело

276 Д Е л 0 земљакиње Зона Стамболиска и Александра Михина, али нпје због тога остао удовац; нити је остао удовац што је имао пуно деце, седморо, па све женске; него само због тога, што је чуо шта су рекле, одмах по смрти женине му, његове две најста* рпје кћери, блнзанке, речите и оштре девојчице, свадљиве, и што му је то казала његова снаха једна, Лесковчанка, верна другарица покојне му Матаманије, којујеонзвао „Крмзиђула“ (јер беше врло румена, кад му се за брата од стрица удаде). « — С оклагијом ћемо ону која нам у кућу дође и нашега татка воли, тако ми рекоше девојчики ти, Мага и Агнија, рекла је његова снаха и заклела се у њега, а њему се окренула кућа. — Моји девојчики, ја! Ти ме не лажеш, Крмзиђуло. — Не лажем, афендаћ,1 жив ми ти! Обилазила му кућу, поучавала му децу; с њим се разговарала о свачему, само не о његовој женидби. Ако би икада рекао да му неко говори о женидби, Крмзиђула би: „Море, манн се, афендаћ: гледај да удајеш девојчпки“. II он би се чисто застпдео, и помислио: „Истина, толике девојке, треба да сеудају“. Мајка се у овој кући помињала, за мајком се плакало, испрва сваки час, а доцније кад се платно сређује, кад се башта сеје, кад велики празници дођу; најпосле само кад се која од девојака проси, из куће изводи. Девојке се грабиле која ће пре да га послуша, и што га волеле и што им ннје довео маћеху. У јутру га Севетка полије,. држн му иојас, да се опаше, служи га кавом; у вече му Катка хлади ракију; радним данима га све нспраћају у дућан. „Удовац! Па што? Нисам сам. Пуна кућа, сполај Богу!“ често је тако помишљао, али ипак је уздисао, дубоко уздисао. Уздисао је испрва у вече, јер је паучио да му жена вечером ноге пере; дубоко је уздисао у почетку суботом, јер је навикао да му домаћица суботом главу мије; н уздисао је за дуго кад му се учини да му нешто главу „руча“, јер је увек легао жени па крило, те му она.тражила по глави то нешто. „Деца, девојчикп, нек су ми живи! Ама да имам још седам девојчета, па ћу да зидим да ми кроз кућу не оди жена“. Он је за дуго толнко жалио жену, да су многи мнслнлп 1 Господпчпћу.