Дело

М II X А Ј1 А Ћ 277 <3 ће Довека да се влада „удовачки“; али се доцније, кад се мадф утепГи, поче'помињати Еминова Кутина... Радним данима био је увек у дућану: нрекрстио ноге на тезпн-, метнуо на прст велики терзијски напрстак, узео иглу, па гл^ве &е диже —- шијећурче или дисћурк, везејелек или шалваре. ,,Што .је кројпо Михалаћ терзија! Мани се!“ и сад причају старе Нишлике. „Од јутра до мрака ради, а муштерије навалиле. Под нишан је нека чорбаџијска ћерка, иа јој татко прави рубу двадесет ката; венчано је неко беговско девојче, па му отац гради двадесет и четири ката: и за Нишлпку и за булу све наручено да се везе и шије у Михалаћа терзију“. Он и б^лама шио дисћурке, везао на шалварама џепове и пачалуке, на јелечићима пешеве и леђа, како се онда носило: севдалија био па сам измишљао на пешевима јелечића шаре; а севдалике буле те песме без речи, у шарама, сликама читале, чнтале п уздисале, а по која му слала по Циганки у пола изгорелу цигару... Главе не дизао по ваздан; а пред вече, још ни у добар сумрак, кад мујезини огласе вече и затворп се чаршија, он право кући, и то никад празних руку: у махрами крушке, у недрима јабуке, ма шта ће однети деци, да му се још више радују. Радним данима тако; а када дође недеља, или какав празннк, у пролеће, у лето, ј красну нншку јесен, сви људи изиђу у поље, па и он. Ове недеље у Бању, оне укованлук; али најчешће у Кутину. У пролеће, у „бехар*вакти“, како веле Турци и старе Нишлије, Кутина је сва у бело... „... Снег! ама тај снег не беше студен; и тај снег мирисаше, аман! 0! хо! хо! како мирише“. — Тај снег беше бехар, не ли, афендаћ? пита га снаха растужено. — Бехар, Крмзиђуло. Аман! Младост је пролет, и младост је севдах..., аман! Па кад простремо килимче на ливаду, па се прућимо, а месечина нас бије у лице, славеј-пиленце нам поје из луг!... Аман! Младост је пролет, и младост је севдах, Крмзиђуло!...“ А Крмзиђула ирипаљује цигару на његов чибук и мисли: Није ти жао онога бехара, него Циганке Ате, знам ја.“ Јадна Ата, покојна! онда била млада Циганчица. У младости веселила дахиретом и песмом Јвуде, Турке и Нишлије, у старости жене, буле. Слушајући Ату и њено друштво, три стара Циганина, и три младе Циганке, Михалаћ је падао у севдах, и