Дело

278 Д Е Л 0 увек се опио. С њим је било још осам Нишлија: Коле Рашин...: само један „бећар“, други жењени, Михалаћ удовац. Веселили се у пољу за то: жењепи да нм не би чуле жене, бећар да му не би дознао отац, удовац да би сакрио од деце. А ово се друштво није звало „Ђувеч-кардаши“, него „Севда-кафадари“; јер Нпшлије се нису састајале да једу, него да ппју и мезетелеблебпју, и да се опију вином и — љубављу. Кад год би пошао са Севда-кафадарима, Михалаћ би рекао другу и пријатељу Вану сајџији: „Бре, Ване, ја ћу да се опијем н од вина и од севдаха; ама тако ти жива чеда! не пушти ме да такав идем при девојчики, при децу ми. Нека ме види мртвога пијанога ако оће цео Ниш; нека ме не виде ни малко ћефлију моја деца.“ II Ване га увек послушао. II сам пијан, а зна да викне кочијашу, Турчпну: „Арабаџи бре! У Шефтелисокак, у конак на Ване саџију!“ II тако, ова два пијана Севда-кафадара долазили дубоко у ноћ, некад пред зору, налазили намештену чисту постељу на отвореном доксату: ујутру их будиле гугутке; а по Јоргану им био, као крупне пахуљице, мирисав бехар, нанесен ветром с једне криве крушке. Кад устали и Вапиница их послужнла ракијом и кавом, они на посао: Вапе да прави и оправља сатове, Михалаћ да кроји и везе шалваре. Кћери га ни у подне пе би виделе, јер му се ручак носио „на дућан“; а у вече би, опе две најстарије, близанке, Мага и Агнпја, рекле: — Туго, татко! — Што, девојчики? — Нема те јучерке, нн ноћаске, а ми... Ете, девојчики, пе мога да дођем..., јако болан Миче саџија: сву поћ га пречувасмо. — Миче саџија беше јучер у сестру му аџи-Агну. Ја на Миче! баш сам шашав... Ваче кондурџија, брат му од тетке. — II Ваче кондурцију впдесмо јучер сабајле, кадсеврћаше чз цркве. Море мапите се, девојчики! По Ниш саџије, кондурџије како куси кучикп... Кој ће да им запамти име, заврши стидљиво, и одмах узме у памети да себе нравда, да ове две, Магу н Агнију криви: „Новек сам, а без домаћице сам, без својега другара, што се вика. А вама двема то и треба: оће те с окла гијом ону која ви у кућу дође н вашега татка воли...“