Дело

М И X А Л А Ћ 279 4 V ** Шест кћери удаде за време турско. Остаде му још најмлађа, Сцка^која одмах по ослобођењу напуни седамнаест. Сику су очувале сестре, штоно реч, од литре меса; јер кад оста сироче без матере не имађаше ни једног зубића. Сестре је чувале и волеле је и као најмлађу сестрицу и као сироче. Грабиле се, која ће да је окупа, која ће да је повије и успава. Мага сама музла краву, и ако је била тек у четрнаестој годинп, сама спремала млеко за малу Сику, сама је хранила. А кад дете прохода, журиле се, грабиле се, две најстарије, која ће јој лепшу кошуљу изаткати, која сашити, која .јој направити око огрлице и рукава пупке (мемице). Мага и Агнија ткале, Севетка шила и плела, Маријола Сику чувала, Евдокија се с њом играла... — Ако је који срећан кога млого милују, наша ће Спка да је најповише срећна, тако су говориле сестре, за дуго, док нпје Сика порасла, задевојчила се; и још после овога годину, две... А од тада је жале, сваке годипе више, све више; и плачу, љуте се на њену злу судбину: толике године, а још девојка! Па још кад чују да нека њена бездушна другарица, која има задевојчену кћер или сина спремна за Академију рече „Снка Квачка“, оне се у груди ударају, косу чупају и плачу говорећи: — Истина још девојка, туго! А да је још девојка што није добра, или ти је, сачувао Бог под неком маном — ајде де; но је девојка само за то — што је татко неће да удава. II заиста је тако. Мпхалаћ, у младости црних бркова и косе као гавран, прав; сад сед као овца, мало погурен, увек чист, као онда, на доксату је кад год је лепо време: пуши на чибуку, пије каву или сркуће вино „испод комине“, и често вели: „Сполај Богу! Раздвој ме, Боже, од душе: немој од Сике!“ А Сика трчи око њега, слуша га, угађа му... У кући му све као некад, ништа ново. — Што ће ми у кућу тпја кревети, кад су поубави мнндерлаци. — Па за черге (постељу), татко, вели му Сика. — А, бре, за черге! II мајка тп турала черге у долап и простирала их за легање насред собу, на што је лошо било?