Дело
М II X А Л А Ћ 281 — Море то ружење није толико лошо. Да чујеш полошо... Ете, 4икају ти девоЈче, јадну Сику — „Сика Квачка“. Он^ овде помахнита, и грдно снаху изгрди. ...II што је стало свету за моје девојче? Зар је престар^до^Двадесет и две, и трн... — Двадесет и две, и три... За што збориш тако, афендаћ? — Што? Ја сам татко томе девојчету, те најбоље знам кад се родило. — Ја сам му пак бабица. Не ли се роди баш кад толики свет помре од срчаницу ?... Тек Матаманија, сирота, Бог даје прости! привика... Чу јој глас...; а ја сам онда седела у Коцини... Тек Матаманија: Кирааа! Кирааа! Кпрааа! тако три пут; а неки глас, да Бог сачува! Тек ја баци ведрицу (бејах пошла да помузем краву, и потрча те кроз капиџик у твоју авлију. Кад ту имам шта да видим! Матаманија некако чудна, некако чудна! — држи нешто у шалваре. Кад ја да приђем, готово трчећи, она рашири шалваре —дете! Тек узе да плаче... „Где га роди, мори?“ — Под шевтелијом... Приви ме мешина, а ја прати Стану (бесмиле)1 за бабицу ми, па потрча при тебе, да несам сама с децом док бабица не дође, па не могајећи да стигнем —■ видиш... “ Она исприча, а ја узе те се колико могу насмеја и реко: „Како шотка, што снесе јајце где ју притера“. — Не смеј се, кира,'две ти очи! но ајде да ми детету одрежеш пупак“. Тако, афендаћ. А како помре толики свет од срченицу, од Светог Илије наступила трпес трећа година. Триес трећа, главо!... — Па добро трнес трећа. Нека је и четерес трећа: што је тебе? II кажи ми која је фајду видела од удаје? — Која није? Мага ти има децу како гроздовп; Агнија како лубенички; Севетка како тиквички; Маријола како од брег одваљени... Доведи некога, па убаво у кућу ћерка и зет, па ће да бидну унучићи, па... — Тај што се доводи у кућу није зет него призетко... А старцу призетко, а медведу брњица на уста свеједно. Зар да имам тутора под старост? Не дао ми Бог! Јок! Никад!... Нека седи, што? Има, фала Богу, даједе, пма да пнје, има да носи... 1 подсвојче.