Дело

28-2 Д Е Л 0 — Пма да једе, има да пије, има да носи; нема да воли. Има н да воли: татка, сестре, сестрину децу... Штојој треба удавање? — Треба јој другар, треба јој човек... Михалаћ је назва бесрампицом, и пљуну је. — Ово је, афендаћ, остало од Свете Богородице. СветаБогородица се, Крмзиђуло, није удавала, но имала чедо од Светога Духа... Нека мц седи девојче. Нека ти седи, афендаћ. Амадати прво испричам једну причу. Кад бејах девојче, одведе ме мајка у 1едан харем. Тамо бејаше некако весеље: буле, буле, па све веселе, п старе и младе; само једпа стара сеђаше, и слушајући смејање крупне сузе лијаше. Памтим као да је јучер било: моја мајка, Бог да је прости! булу пита: „Што ти је, кадо? Кад се све смеју, ти плачеш — да ти пије неко умро? — А, чорбаџике! рече оиа. Није ми ннко умро. Него: ти си стара, а једну жалбу знаш — жалбу за младост; а ја сам стара, али две жалбе знам: једна ми је жалба за младост, друга ми је жалба за вепчање. Друга је жалба већа од прве, али ти, чорбацике, не можеш њу да разумеш... Проклет да ми је татко! он начини да тегљим жалбу за венчање“. Михалаћу, па ове иоследње речи, навреше сузе на очп; н окренув главу, да му сузе не види Крмзиђула, чпсто удорно рече: — Јок. Нека седн. А Сика, од крви и меса, често се чинила, кад прислушку.је оца и стрину, као камен. II сад све чула, али се и растужила: сакрила се у ћилер па се сита исплакала. Њу отац, њен татко, нпкад није грдио, а она га се ипак бојала, и од њега се стидела; оп ,је још сматрао као девојчицу од десет-једанаест годнна; а она крнла и од саме себе да није дете но жена, жена са жељама, н са чежњом, и са стидом од нечега што не зна, само слути: тако у млађим годинама ; сад зна: чула је од жена све, и јавно црвенела, и тајно уздисала... Ове јој поћн отац сву ноћ пе заспа; преврће се, сад на десну страну, сад на леву, и хуче, узднше, и јечи, јечи као тежак болесник. Тешко му пала на срце она булина друга жалба а пе сме да помисли на Сикину удају: сам! без друга и при.јатеља — он се на њу навикао; без њене пеге! и, више, без њепе љубавн! — она је њега волела...