Дело

М II X А Л А Ћ 283 Ш^о не спаваш, татко, изусти Сика растужено, и хоће свеЈту да запали. —г Не могу, девојче...; немој свећу... — Како ћу сам, туго? вели ујутру, више као за себе. ^^'Што сам, татко? одговара Сика. Мањ да ти ја умрем... — У, ћути! Под језик ти црвена пара. Не. То није роднтељска љубав што се гневпла, што је страховала, што му одузимала сан: то је била човекова себичност. Да се од Сике одвоји, он, навикнут на њено друштво, на њу... Не, он осећа да без ње у кући... не би могао живети. III Јесен. Пред кућом су се жутеле брескве у зеленом лишћу; над бунар се наднеле гуње пуне рода, а по османлуцима са зрелим дренком цвркутали су врапци, и час-по па би прхнули, јер би к њима долетела груда земље, нли каменица. Сунце је припекло још од јутра као у лето и загрејало земљу, те се, и ако ће скоро вече, код Михалаћа седело у башти, на трави, између леха давно прецветала каранфила. Празник је, Мала Госпођа; ту су још од јутрос све Михалаћеве кћери и две Сикине другарице, па и Крмзиђула. Пред њимаје сахан с крупним бресквама: свака пма на крилу дете, Крмзиђула пљоску, Сика мачку. Имала је она једног белог мачка, кога је врло волела, готово као њене сестре децу; а кад би отишла сестрама, и тамо би остала ваздан, осећала би за њим чежњу, и једва би чекала да се кући врати, да га измилује. С њим је спавала, још како га има, мећући га крај себе, стискајући га на грудима као какво драго људско биће, као дете. Кад се заузео Ниш, па стале Нишлике рађати, није било куће с мушким новорођенчетом које није крштено на име кнежево или на име кнежева сина; а ако је женско, звало се као кнегиња. Сика, сирота, ваљада жалила што није жена, што није мајка, те да и она новим за Ниш именом крсти дете, па за то је узела „под своје“ једно комшијско маче, мушко. Мушко маче узела, алн му није дала мушко име, да јој се не би пребацило што мушко волн, то јест што мушком имену тепа; него му дала женско — Наталнја. „Талка“, тако је скратила то име, по нишлијски, и није га испуштала из уста. Ко би чуо њу, не зна-