Дело

ЧУДНОВАТ ЧОВЕК 287 никад нисам подуже задржавао свој поглед на његовој глави нагнутој над хрпом.хартија, покривеном густом дугом косом, у чијој *ку се гавранској црнини белили крупни, снежни праменови ^сбдине, Густина и дужина ове косе, као и скоро засењив контрает; између гаврање црнине и снежне белине, биле су једиш^гГшљне особине које су ту главу одликовале од осталих око ње. Његово чело жутињаво-бледо и са неколиким попречним борама, упале и брижљиво избријане образе, танке, увеле и отомбољене усне угледао сам први пут кад је, бојажљпвпм покретом дижући се са столице на коју је седео, тако исто бојажљим, пригушеним гласом рекао: — Ако би вам, господине, требало... ако бисте допустили, ја бих се могао примити преписивања ваших аката! То је био одговор на питање које сам ја упутио шефу канцеларије: да ли међу његовим писарима зна којега, који бн могао и хтео преписивати акта у парницама које сам ја водио. Преписивач, који ми је то радио, добио је бољи положај, па му више није потребовао овај тешки рад. То је питање било уиућено довољно гласно да би га могли чути људи око неколико столова. Па ипак ни један од њих не диже главе и не обрати пажње на моје тражење. Видело се да су сви билп и сувнше оптерећени, сувише лени или имућни, да би се теретили новим пословима и дужностима. Ни од једнога не бисте имали велике користи! Нерадници су, а пишу као кокошке! — шану ми на ухо шеф канцеларије, мали, румен човечић, весела лица, коме је самом било начело да у канцеларију долази последњи и излази први, а свој потпис на званичним актнма, па чак и на и приватним писмима да улепшава небројеним дугим завојцима. Већ сам хтео са својом понудом да пређем у другу дворану, кад из увелих уста преписивача црне и беле косе изнђоше тихе, мало час наведене речи. — Врло добро! Можете се ослонити на Чињскога! — рече шеф. — Он је најбољи калиграф и ортограф у целој канцеларији! Вредан као кртица, тачан као сат! Али ђаво ме однео ако знам како ће с тим новим послом пзићи на крај! Довољно вам је знати да је он мој помоћник, а уз то од вајкада преписује акта двојици или тројици виших колега! Да сам тобом, Чињски, ја се никад не бих тако страшно теретио послом; алн истина! Зарада је слатка ствар, нарочито кад неко волп да по-