Дело

ЧУДНОВАТ ЧОВЕК 291 је сведок моја жена која на тако што не би никад пристала, па пИак иоштованн господин Јоахим није хтео ни мени позајмнтп сто рубаља, -кад сам га некако пред јесен молио... Чињски хтеде нешто да одговори, да се правда; алп, уплашен рђавим пријемом одговора датога господину Леону, колебаре се и бораше у души, отвараше неколико пута увеле у^б^иа их опет затвараше. Ппак се осмели и рече, гласом тако бојажљпвим и ниским као да хоће не само да се правда, него за нешто и да моли и да тражи опроштај. — Бог ми је сведок, господине Винценти, да не бих жалио... не бнх жалио тај новац... кад бих... кад бих могао бит уверен да ћете га употребптн на одело и упис у гимназију вашега Сташка... Прн изговарању овога имена од милоште, први пут од кад га гледах, на уснама му заигра осмех. — Сташко... — завршнваше — знате, господине Винценти, да је то дете даровито... о, још како даровито!... Лепо као анђелак... Кад бисте само хтели... Не дадоше му да заврши. Опет сви прснуше у смех; но -овај пут смех и шале окретоше се против Сташковога оца који се, колико сам могао разумети из речи добациваних са свих страна, ннје баш много бринуо о својој породици и њеној будућности. Те су речи изазвале особиту промену на лицу Чињскога, узбудиле га. Дубоке, попречне бразде на његовом челу задрхташе, искрица на дну зеница букну у пламен. Ту ипак није било знака од гнева, нестрпљивости, нпти икаква непријатна осећаја. На против, могло би изгледати да су речи, изговорене у иакосној намери, изузетно покренуле у томе човеку струну, пред људским очпма скривених, али њему самому неких неисказано драгих нада, сањарија, жеља; јер на његово мирно, без мало мртво лице, на једанпут паде сјајан блесак, до душејош не радости, него њенога пријатнога предзнака' Не одговарајући ништа на злобно изазивање, чинећи се чак да на то заборавља као и на све што се дешава око њега, Чињски погледа у вис с таквим изразом, као да тражи небеско плаветннло, да под њега обеси некп тако исто плав, идеалан сан. Но сусревши се са сивим трупом полипа па тавану, његов се поглед полако спусти и опет се загледа у снву „купећу“ хартију којом је био -застрт жути сто... 19*