Дело

•294 Д Е Л 0 што на свету поздравила на улици. Мислим да сте већ разумели каква је то жена и какав је то човек без славољубља и части, тај брат којп јој је могао такве етсари опростнтн, и који сад живп са њом под једним кровом п у најбољој слози!... Мој однос са Чињскпм трајао је скоро годину дана, а ја не само што нисам сазнао нпшта подробпије о његовом карактеру н домаћем животу, него нисам ни мислио да то сазнајем. Два трн пута недељно, по некад и чешће, долазпо је он к менп да узме илп донесе акта, која је пренисивао; тачан као сат, улазио је он изјутра у мој кабинет, клањао се пепрестано, седао на столицу најближу до врата, и ћутке чекао моје норуке. Добивши пх, клањао се ноново, и одлазно онако псто немо, полако као што је и дошао. Лице и покретн били су му жнвљи само онда када је из мојих руку узимао своју месечну зараду. Тада је она светлост, која је тпхо горела у његовој мпрној, мутној зенпци, блистала јаче, уснн углови који су обично падали на нпже и давали устнма мелапхолнчан израз, ноднзалн су се мало, изводећи једва видљив осмех, ходи цело тело изгледало је да добија кропкостн и снаге. Тада је постајао п мало слободннјн п разговорнији. Једном, када сам га, пошто му дадох зараду, задржао још мало, док пзвадпм нз фпјока акта која је требало да носн, седе он на своје обичпо место до врата н озбнљним, радозналим очима посматраше на моме пнсаћем столу две вазе од белога мрамора. — Молим вас, господине, — рече својим обнчним тпхнм гласом — шта је то? — То су судови у које се летн меће цвеће. — Цвеће? — изговорн тако зачуђепо, као да не зпа нли је бар заборавио шта тај израз значи. — Цвеће! — рече још једном тнхпм шапатом и не скидајући очију са мраморнпх судова. махну неколико пута главом с лева иа десно, затим већ врло бојажљиво опет поче: — Молим вас, господнне... — Шта, господине Чињски? — Колико на прнмер могу коштатн те... те стварп? Казах му прнлнчно велнку суму, коју сам бно дао за предмете који су у њему будили очнгледну радозналост удружену са чуђењем. То чуђење порасте. — А! — рече гласније но обично.