Дело

ЧУДНОВАТ ЧОВЕК 295 4 Л •— Х1ислите*ли да су вазе скупо купљене? — упитах га, хотеЈш да продужим разговор, јер су ме необично занимали израз и држање мојега преписивача. * Не знам, одиста не смем... чудим се само како могу људи за такве стварп дати толики новац. Сетих се онога укора којп је Чињски дао младоме господину Леону за гласе рукавице и слаткише девојкама, и у души се осмехнух. * — Има људи — рекох — којима је потребио да пред очима имају лепе ствари. — Лепе! — понови мој преписивач оним истим тоном премишљања и непојимања, којим је мало пре изговорио реч: цвеће — зар је то лепо? — додаде, главо.м показујући вазе. Нити сам хтео нити се могао упуштати у естетпчне расправе, те му одговорих просто: — Зар ви не осећате да ови судови својом белнном п својпм обликом забављају око? Он се загледа у мене исколаченнм очима, у којима је сад ипак бпло нешто више од малочашње, наивне зачуђености. Чинило ми се да се осетпо или растужен или наљућен. — Не знам, — рече мало после, обарајући главу и смичући раменима — не знам да ли је људским очима потребпо забављање. Тон му постаде набусит и као непријатељски кад додаде: — Има много уста која морају јести, и глава којима је потребна наука, али очи... ја не знам... на што очима забава? Рекавши то устаде и, поклонивши се као и обично неспретно, тихо изиђе из одаје. Други пут сам опазио како пажљнво, и у исти мах зачуђено слуша мој разговор са неколико мојих клијената племића. Кад сам изговарао титуле: грофе или кнеже, отварао је очи јаче, погледао час у мене, час у мога госта, окретао гласу са стране на страну. Био сам уверен да би ме, кад би имао одважности, био запитао: на што људима титуле, као год што ме је пре пнтао: на што очима забава. Но најзанимљивија и пајкарактеристичннја црта у његовом понашању билајенека особпта бојажљивост, ћлашљивост, без мало страх од жена. Колико се само пута, улазећи у мој кабчнет и налазећи у њему жену, колебао да ли да пређе праг, а кад на моју молбу најзад уђе, види се да не зна куда да се дене, где да седне у коју тачку да гледа. Једнога дана, баш кад је, стојећи код стола