Дело

ЧУДНОВАТ ЧОВЕК 297 да она што пре освети, кад се на прагу појави, са својим стартем, препунпм аката портфељем под пазухом, Јоахим Чињски. Кад се^он појави, из румених и округлих уста поштоване даме, украЈтених тако исто руменим и округлим образима, оте се узв^дрблико зачуђен, као кад би пред њу стала утвара негда познаване али давно сахрањене особе. Али и на дуго, бледо, мршаво лице преписивачево муњевито изби кратко жарко руменило. Кад га нестаде, лпце му дође још блеђе но обично. Очни му капци н уста подртаваху, боре се на челу мицаху ц таласаху, као узбуркане буром мисли или успомена која је настала у глави, оста на вратима као закован, а очи су му непоуздано лутале но лицу госиође Руже! Очевндно опет није знао куда да се дене; да иде напред није имао снаге, да се вратн, није смео... — Господе Боже! — ширећи руке и, заједно са својом свиленом хаљином, комешајући се на наслоњачи, викала је дама, чија ми је живост и склоност ка узвицима била добро позната — Господе Боже! На овом се свету само брдо са брдом не може састати, а људи се морају сретатп ма их брда и мора растављали! Зар сам се ја икада надала да ћу видети вас, господпне Јоахиме! Али како видим ви мене не познајете! Писар подиже главу и крочи корак напред. — Ја вас не познајем? — прошапута својим обичним зачуђеним гласом. како бих вас могао не познати? Жена се насмеја. Но јој смех, видело се, беше усиљен, а плаве очи, које су некад морале бити лепе, засјаше сузом. — Па ко сам ја? — пита она као обично врло гласно, али јој у гласу дршће нека сета. — Кажите ми, господине Јоахиме. моје име, па ћу се онда уверити да сте ме познали. — Госпођа Ружа! — шану писар, притискујући уза се дрхтавом руком олињали портфељ. — Познао! Одиста ме познао! — повика жена сплећући руке па, већ окренута мени, настави: — Ви не знате да се ја и господин Јоахим познајемо богзна од кад, и да није било неких околности— но! али нашто сад о томе говорити! Што је било па није, не записује се у регистар! Само што је у мене такво срце, које кад некога заволи, остаје му наклоњено за свагда; ето и сад кад сам видела господина Јоахима, учипило ми се, да сам још осамнаестогодишње девојче и да у ружичастој хаљини (сећам се као сад да сам онда носила ружичасту