Дело

ЈАКА КАО СМРТ ГИ ДЕ МОПАСАН (НАСТАВАК) III „Што не долазите, пријатељу? Има већ три дана како вас нпсам видела, а то ми се чини тако давно. Моја ми кћи много задаје посла, али ви знате да без вас не могу да будем“. Сликар, који је скицирао тражећи нове предмете, прочита још једном графичино писамце, затим извуче скрињпцу писаћега стола и остави га на рпу других писама, нагомиланих од почетка њихове везе. Захваљујући приликама живота отменога света, они беху уобичајили да се виђају скоро сваки дан. Она је долазила њему по каДшто, он би и даље радио, а она би преседела час-два на оној наслоњачи на којој је седела кад је сликао. Али како се бојала да послуга то не примети, више је волела да га прима код своје куће, или да га задеси у каквоме салону, ради тих посведневних сусрета, тога ситнога новца за љубавна поткусуривања. Још унапред би уговорили сусрете који су Госпсдину де Гијероа увек изгледали природни. А, бар два пута недељно, сликар је ручавао с понеким пријатељем код графице; понедеоником је редовно походио у ложи Опере затим су се састајали овде-онде, где би пх случај у исти мах намерио. Он је знао којих вечери не иде она никуда, те је долазио да поније шољу чаја код ње, осећајући се, покрај њених скутова, као код своје куће; било му је тако при-