Дело

СРЕДЊЕ ШКОЛЕ У СРБИЈИ услове наставе и за здравље ученичко, а при иодељеном раду знаЛо би се и за што је ко одговоран, н та бп лична одтоворност фила често највећа гарантија за напредак ноједнних делокруга; уједно би се тим помогло и минпстарству, да и оно ВЈНџи^вој прави задатак, да више нрати просветни напредак на страни, поредп га са нашим и даје све јаче подстицаје за унапређење наставе. Сталан је пак надзор и за то потребан, да се постигне и једнакост у раду и достигну постављени циљеви, дабогме увек с дужнпм обзиром ва особеност појединих радника п нојединих завода. Како се у нас слике појединих разреда веома често мењају, то имамо прилике увек да впдимо како је знање појединпх ученпка, којп се у један разред са разннх страна стеку, са свим различпто, и стално се губи веома много времена на његову уједначавању. Ово један директор може опажати, али не може доскочити томе, пошто ту може доскочпти само човек, којп у исти мах баца погледе у све илн у више завода.1 Прн министарству просвете и црквених послова постоји Главни просветни савет, којп даје министру разложно мишљење у свим питањима и пред-метима, којн су му законом огранпчени или му се нарочитим миннстровим актом шаљу на расматрање, израду, извештај или оцену, и Стална испитна комисија ради испитивања кандидата, који полажу испит за професоре средњих и учитељских школа. Назив средњих школа продро је у нас из Австрије и јужне Немачке. Имао је разна значења, док нпје садашњим законом (чл. 2) одређено, да су средње школе гимназије, реалне гимназије н реалке. Тим је законом ограничено шире значење томе називу, које је обухватнло све школе пзмеђу народних и велике школе, па и стручне као на пр. учитељску школу и богословију, — али се ппак зато тај назив још непрестано и у оном ширем значењу употребљује. Интересантно је, да наше средње школе — осим реалке не носе назив који би се слагао са поменутом законском одредбом. Оне би по закону требало да се зову реалне гимназије, јер су све као реалне гимназпје и уређене, а не гимназије по1 Питање о сталном надзору, којп је такође некада у нас постојао, бпло је на дневном реду прошле годпне на шеснаестом [збору Професорског друштва. После предазање Мподрага Ристпћа развпла се веома жпва дебата — већпном не у корпст сталнога надзора. В. „Наставнпк* за год. 1905 стр. 332 п даље п стр. 342 п даље.