Дело

СРЕДЊЕ ШКОЛЕ У СРБИЈИ 335 (већибом вероучитељн у ненотпуним средњим школама). Супл^ђат мора свршити гимназију (с испнтом зрелости) и филозофски факултет или технику. Кад положи испнт пред сталном коммснјом може постати професором, ако има три годгше наст^вшфке службе. Ако за пет година пе ноложн проф. испит, отпушта се из службе. — Од учитеља се језика тражп, да су свршили гимназију (с испитом зрелостп) и своју сручну спрему доказали испитом према прописаннм правилима; од учитеља вештина, да су свршили ннжу средњу илп грађанску школу, а затнм коју стручну школу или нарочнтпм нспитом доказали своју спрему. Учитељи језика са редовно свршеним факултетом могу после две године учитељске службе постати виши учитељи, а учитељи вештпна са положеним испитом зрелости после пет година учитељске службе. Учитељи језика, који немају факултетске спреме, и учитељи вештина, који немају испита зрелости, али се према оцени Главнога Просветног Савета одликују као наставници, могу после десет година учитељске службе постати виши учитељи. — У недостатку кандидата с професорским квалификацијама могу се за учитеље хришћанске науке поставити свештена лица од оних, које предложи епархијскп епископ, с месечним хонораром од 8—10 динара за сваки недељни час. — Директор треба да је као професор служио најмање осам одн. нетнаест година, н тим је стекао квалифнкацију за непотпуну одн. потпуну гимназију. Петогодишњи дпректор непотпуне гпмназије може такође бити постављен за директора потпуне гимназије, дакле, и после трпнаестогодишње нрофесорске и директорске службе. Директори се потнуних средњих школа деле на три класе п имају плате 5000, одн. 6000, одн. 7000 динара. У једној класи мора директор провести пет година. Дпректори непотпунпх средњих школа имају поред своје плате као професори додатак од 600 дин. Плата је супленту 1500, основна професору 2400 дин., која се повишава са 600 дпн., прво после пете и десете, а затим после сваке четврте навршене године службе, тако да после навршене двадесетшесте године достиже 6000 дин., с којом платом после тридесетогодишње службе (у коју се и суплентске године рачунају) може бити пенсионован. Школске 1904/5. године бнло је у државним средњим школама: директора 18, ирофесора 198, суплената 42, виших учи-