Дело

СРЕДЊЕ ШКОЛЕ У СРБПЈИ 353 су сасвим реткн. Нарочито су даровитпји ученици из старијих разреда уеамљени.и повучени, они махом пате од генпјалностн, —-^не ретко се пак изненадите, кад видите, да су њом зараженн и сарбим недаровитн — а геннјалност је, као што је познато, болест,%од које талентп умиру. — Већ и у нпжем течају схвата^-тГашп ученици свој положај овако: онн морају држати заједно, да би се могли одупрети јачем непријатељу — учитељу. Стога се, нажалост, и не сматра као срамота преварити наставника, но веома често чак и као врлина. Да се овако схватање тако рано развија, томе је узрок, што се у нас још никако и покрај свега закона (в. чл. 21. и 22. о ограничењу година ученичких), не пази строго на године ђачке, те стога пмамо и у нижим разредима још непрестано велики број ученика, нарочито Црногораца, који су давно прошли пропнсне године.1 Уколико је тужакање у нижим разредима веома често (па и од стране редара, са много пута подвученим „најгори“, нашто наставници обично и не обраћају пажњу, када их така листа на катедри дочека), утолико, не само да се у вншим разредима никако не јавља, но се сматра управо за највећи грех, за издајство, а нарочито када се каква крнвица намерно истражује. Наставницн нису строгп, пре би се могло рећп да су у главном благи, и у поступању према ученнцима, а нарочито у оцењивању; сагласности је пак у томе међу наставницпма мало. Ученици се сада веома мало кажњавају, поглавнто од како су заведена последња правпла о кажњавању ученика (од 20 децембра 1899.), по коме није допуштено сваком наставнику да кажњава затвором но само разредном старешпни. Добротворно је дејство тих правила већ после пет месеци кбнстатовао у свом говору на кра.ју школске годпне 1900. тадашњи директор садашње II београдске гимназије.1 2 Коликп је напредак тим правилом начињеп видеће се, кад се наведе само ово: пре тога 1 Како ученик, по чл. 22, не сме бптп старнјп од 17 прп уппсу у петп, а од 19 прп уппсу у седмп разред, ппак смо мп 1904/5 школске годпне у четвороразредним гимназијама пмалп 16 ученпка од 17 п 18 година, у шесторазредппм 23 од 19, 20 п впше од 20 година, а у потпунпм гпмназпјама 92 ученика са преко 20 годпна, којп дабогме да ннсу свп бплп у најстаријем разреду. Да је пзведена потпуна статистика п по разреднма у пзвору, којим се служпмо („Просветнп Гласнпк“ за 1905. стр. 211), могла бп се изнети још пного већа несагласност са поменутнм законскпм чланом. 2 В. Гпмназпја Вука Стеф. Караџпћа. Извештај о раду п ученичком напретку у школској 1899/900. годпнп. Београд, 1900 стр. XIII. Дело, књ. 39. 23