Дело

V 354 Д Е Л 0 је пајвећа казна до отпуштања била десет дана затвора (разуме се, само дана, не и ноћи), која је овим правилима сведена на шест часова, који се затвор може (нарочито знмп) издржати у два маха, у размаку од недељу дана. Ученицима је забрањено пушити н походпти кафане, алн се ипак пушта, да се хране у кафани, бар у Београду. (Овим се „прећутним правом“ служе нарочито имућнп ученици, сиромашни иду у Ђачку трпезу, добротворну установу београдских госпођа, где учепици по малу цену пли и бесплатно добијају приличну храну, док се најсиромашнији још неирестано издржавају нослужпвањем, чему бн већ једном, крајње је време, требало на који било начин доскочити). Но како је у Београду надзор готово немогућан, и како и наставпици мисле, може бити и сасвпм с правом, да опи нису дужни, илн да чак и не треба, свој надзор тако далеко да протегну, то веома многи ученнци и пуше јавно и походе кафане. Похођење је кафана нарочнто уобичајено недељом и празннком пре подне. Не надзирава се нн похођење позоришта (за које ученици имају п повластпце, кад узму уверење од разредног старешнне), илп тек изузетно, н ако је допуштено само са родитељима или са одобрењем школске власти. Забрањено је ученицима у правилнма о њихову владању без одобрења штампати п своје умне производе, али то онп ипак чине, па пншу шта више и по политичким листовима. Од III разреда нећ ночињу „сврбети прсти“, и онда већ почињу издавање писанпх или хектографских новина — недавно су ученпци III разреда чак и штампалн свој листић — које дабогме брзо угпну. Од нрошле је годнне професорско друштво ночело издавати лист „Дом и школу“, у којн се примају н учепички радовп. Учепици се наши интересују јако за политпку Србнје; они су већнном већ у средњој школп по партијама. Новине читају вео.ма мпого.1 1 Оио се искуство пе слаже са искуством Петра Типе, председника пашега друштва, које је пзнесено у његову чланку „Морално васпптање у нашој средњој школп“, „Наставник“ за 1905., стр. 11., где има иначе веома тачних опажања о нагсим ученицнма н о нашпм школским приликама. Слпка пз ннтпмнога жнвота наших средњпх школа, ранијих п садашњих, налазе се још у овим сппсима: Светозар Марковић, Како су нас васпитали Гпрештампано у целокуппнм делима Светозара Марковпћа, св. VIII, Београд 1993), Живојпв Матић, Рањен ђак, роман, Београд 1882., Милан Ђ. Милићевић, Село злоселица и учитељ Миливоје, Београд, Рад. Т. Туту-