Дело

36(3 Д Е Л 0 — Све једно — додаје гоепођица Софија —ја сам то знала алп сам дошла и вас да умолнм да ме и вн помогнете. Забога, ја немам нигдн ппкога на овоме свету; станујем знате у Ресавској улпци број 142., али замислнте сами једну девојку саму, самохрану, немам ни рода, немам пи пријатеља а станујем знате у Ресавској улпци број 142. Секретар усхнћен, истерује из канцеларије момка који баш у тај мах наилази иеког да пријави п наставља разговор. — Молим вас, ја примам иа себе ствар вашу — вели секретар усхпћено и узнемнреио и несиретно иросипа дивит пун мастила, испушта перо иа патос или лактом гурне акта те се раздруже по патосу. Па онда од секретара- тога министарства одлази писару другога миппстарства. А има већ три месеца како су по свима љеним молбама, предатим разннм надлештвима донета решења и молбе или одбнјене или као иеумесне стављене у архиву и она већ од неколико дана смншља и премншља какав би нови разлог употребила да онет може обилазити канцеларије. Баш у таквом једном моменту, кад је о томе најозбилшпје размишљала, закуцао је на врата њенога стана наш Сима, тражећи службу. Она га премерн од главе до пете и часком јој паде срећна мисао на памет. — Добро, узећу те, остапп овде код мене. Бпће тн добро, брпиућу за тебе као да сн ми рођепп брат. — А шта треба да радим? — упита Сима изненађено. — Ншнта више, него само свакоме ко те занпта, да кажеш да си мој рођени брат, да иигде ннкога немаш н да си менн пао на терет као јединој сестри. Јел’ разумеш? — Разумем, одговори Снма п ако у ствари ннје никако могао разуметн каква је то служба бити некоме брат. ГЛАНА СБДМА .V којој Снма стуна на позорницу у улозн брата, због којега се чак и сузе проливају. Сутра дан већ Снма је врло савесно нграо улогу брата, која улога ннје бнла нп мало тешка.