Дело

32 Д Е Л 0 нући се ни о чему другоме до о сакупљеним слоговпма који су, по кашто, будилп у њој одјек поштовања и дивљења, ако их је често читала у новннама или у исторпји. Она није могла да се свнкне овој поворци знаменитостГг, и није могла да верује да су оне одистннске, као да је била присутна каквој представи. Фијакери су јој улевали презирање помешано с одвратношћу, бплп јој досадни и љутнли је, те изненада рече: Ја мислим да би овде требало пуштати само кола, која прнпадају нојединцима. Бертен одговори: Е лено, Госпођице, а шта ћемо сједнакошћу, слободом и братством. Она учнни такав покрет главом који 'је казивао „то ти другоме‘\ па ће рећи: — За фијакере би била друга шума, на пример Венсенска. Ала сп заостала, мала, па ти и не знаш да ми нловимо матицом демокракије. Најзад, ако хоћеш да вндиш шуму без икакве мешавине, дођи јутром, па ћеш наћи сам цвет, фини цвет друштвени. II он изнесе јутарњу слику шуме, једну од оннх које је тако лепо сликао, с коњаницима и амазонкама најпробранијега скупа, у коме се цео свет зна по имену, надимцима, сродницнма, титулама, особинама и пороцима, као да сви живе у истоме нредграђу или у истој варошици. — Долазите ли ви често амо? пита она. Врло често; јер је ово зацело нешто најлепше што Париз има. — Јутром јашете! — Па, да. — А затнм, после подне идете у походе? — Да. Е онда када радите? Па радим... но кашто, а после ја сам себи изабрао струку по своме укусу! Пошто ја сликам лепе гостге, то ми их ваља и видети гг ићи за њггма свуда по мало. Она проромори без осмеха: — Иешице и јагпући? Он је, задовољан, иогледа попреко, као да велн: Гле, гле, већ је духовггта, та ће, боме, далеко дотерати. Осетгг се ттиркање хладнога ветра којгг је допгграо с велике