Дело

ЈАКА КАО СМРТ 33 даљине, с тек пробуђенога широкога поља; и цела шума задрхта, ова љупка, зимљива, отмена шума. ■ Од овог ћарлијања задршће танано лишће на дрвећу и тканине на плећПма. Све женскиње, скоро истим покретом, навуче^ на своје мишице и грудп пале огртаче; а коњи нокасаше од-јецнога краја шеталишта другоме, као да их је оштри повекоји се подпзао шнбао пирећи. Ускоро кренуше натраг, а на коњма опрема тресе се и звечи сребрнастим звеком, под косим и руменим зрацима сунца на заходу. — Хоћете ли ви кући? упита графица сликара, чије је све навике познавала. — Не, идем у Серкл. — Онда ћемо вас у пролазу тамо оставити? — То ће битп добро, хвала вам. — А за кад нас позивате на доручак с војвоткињом? — Када бисте ви хтели? Овај сликар драг Парижанкама, кога су обожаваоци крстили „Вато реалиста“, а опадачи називали „фотографом хаљина и огртача“, примао је често, било то на доручак, било на вечеру, лепојке чије је слике радио, а и друге још, све чувене, све познате, које су дивно занимале ове мале гозбе у момачкоме стану. — Прекосутра! -Је ли вам по вољи прекосутра, драга војвоткињо? упита Г-ђа де Гијероа. — Па разуме се, љубазна моја! Г. Бертен се нпкада не сећа мене кад приређује те гозбе. Лепо се види да већ више нисам млада. Графпца, навикла да кућу сликареву сматра за своју, настави: — Нико до нас четворо, нас четворо што смо у колима, војвоткиња, Анета, ја и ви, је л’ те, велики уметниче? — Само ми, рече он силазећи, а ја ћу наредити да се за вас зготове ракови по елзаскоме начину. — 0! та ви ћете окужити малу страстима: Он се поздрави с њима стојећи на вратима од кола, па жпво уђе у трем пред великим улазом у Серкл, баци свој огртач и штап чети слугу, који устадоше као војници кад прође официр, успе се уза широке степени, прође мимо други одред слугу у кратким чакширама, отвори врата н осети се од једном чпо као Дело књ. 39. . 3