Дело

34 Д Е Л 0 младић кад, иа другом крају ходника, чу непрекидан звекет мачева који сеукрштаху, чпкање ногом, узвике снажних гласова: — Погођен. — Мој ред. — Промашај. — Ево — Погођен. — Сад ви. У борачкој дворницн борци, у одећи од сивога платна, с кожним прсницама, у чакширама стегнутим око зглавка, на трбух им иала као прегача, с руком подигнутом у вис, савијеном у лакту, а другој руци, огромној због рукавице, танак и вптак мач, опружају се и исправљају наглом жпвошћу механичких пајаца. Неки се одмарају, чаврљају, још засопљени, црвени, ознојени, у руцн држе рубац којим утиру чело и врат; неки опет поседали на четвороугли диван, којим се пружао око целе велике дворане, па гледају борбу. Ливердн се бори са Ландом, а учитељ Серкла, Тајад, с великим Рокдијаном. Бертен се здравио, насмејан, као у својој кући. Ви ћете са мном, довикну му бароп де^Бавери. — Врло радо, драги мој. II он пређе у собу за облачење да свуче хаљине. Одавна се није осетио тако јак и жив, те је предосећао да ће да се бори дивно, зато се нестрпељиво журно, као ђаче кад хита на игру. Чим виде пред собом свога противника, он га нападе жестоко, и, пошто га је, за десетак минута, погодио једанаест иута, тако га је заморио, да је барон молио за милост. Затим се мачевао с Пинисмоном и својим субратом Аморијем Малданом. Хладан туш иосле борбе, ладећи његово загрејано месо, подсети га на купања када му је било двадесет годипа, када је, у позну јесеи, скакао главачке у Сену са врха жељезничких мостова, да бп задивио грађане. — Ти ћеш овде да ручаш? упнта га Малдан. — Хоћу. Ми смо за једним столом с Ливердпјем, Рокднјаном п Ландом, похптај, већ је седам и четврт. Трпезарија, пуна људн, брујала је. У њој су биле све ноћње скнтнпце нариске, доколичарп а и радени људн, сви они који, од седам часова у вече, не знају чпме да се забаве ручавали су у Клубу да се припију, захваљујућп каквоме случајноме сусрету, уза што или уз кога.