Дело

ЈАКА КАО СМРТ 35 Када је пет пријатеља село, банкар Ливерди, човек коме је билб четрдесет година, снажан и дежмакаст, рећи ће Бертену: ,*-г Ове сте вечери бнли као помамни. Сликар одговори: ^ Боме, данас сам порадио ваљане ствари. Оотали се насмејаше, а пејзажиста Амори Малдан, мали мршавко, ћелав, сиве браде, рече с обешењачким лицем: — II ја, мени се у априлу увек враћају сокови; од тога се развнје по неки лист, пет-шест највпше а затим се то прелије у осећање; али плода никада не донесе. Маркиз де Рокдијан и граф де Ланда га жаљаху. Они, обрјица старији од њега, и ако ничије вешто око не би могло да каже колико им је година, клупски људи, јахачи, борци на мачу, у којих је, с непрекиднога вежбања, тело било челично, хвалили се да су по свему млађи од онемоћалих гиздаваца новога покољења. Рокдијан, од висока рода, који је похађао све салоне, али бно осумњнчен због разноврсних новчаних афера, што није ни мало чудновато, вели Бертен, пошто је толико провео по сумњивим кућама, ожењен, разведен са женом, која му је давала нзвесну ренту, унравник белгијских и португалских банака, високо је држао, на своме смеломе дон-кихотскоме лицу, нешто мало помрчену част племића на све готова, који је, с времена на време, чистио крв убодом на двобоју. Граф де Ланда, добродушни див; поносан са свога стаса и својих плећа, ако и ожењен и отац двоје деце, с муком се решавао да вечера код куће три пута недељно, а осталих дана је остајао у Серклу са својим пријатељима, и после часа борења у борачкој дворани. — Серкл је породнца, говорио је он, породица оних који је још немају, оних који је никада неће имати и оних којима је досаћно код куће. Разговор поведен о женскињу, прелазио је од прича успоменама, од успомена хвалисању, па чак и поверавању тајни. Маркиз де Рокдијан јенаговештавао своје љубазнице очитим знацима, жене из отменога света чија имена није казивао, да бп их још боље одгоненули. Банкар Левердн је казивао своје по надимцнма. Причао је овако: „У то време сам стајао врло добро са женом једнога дипломате. Елем, једне вечери, полазећи од ње, рекох јој: моја мала Маргерито... „Он бп прекинуо, з*