Дело

388 Д Е Л 0 контрола да се процени, да ли је на пр. нешто пгго је такав ннструменат аабележио прави земљин потрес или је што год друго. Јаче нотресе уписују не само оближњи сеизмограФи него и много удаљенији, а врло јаке уписују сепзмографи по целоме свету онда, када се до њих тај иотрес пренесе. Ну проучавањем сампх оних шара, пгго нх бележе поједини сеизмограФи, пронађепо је, да су врло различити узроци оним покретима, који се на тим инструментима обележавају. Да наведемо неколико примера. Утврђено је, да сеизмограФи уписују последице што их на кори земД>иној изазивају: нромепе прптпска и температуре у атмосФери; Месечево и Сунчево привлачсње; ириливи н одливи на океанима: ветровн; самс појаве људскога саобраћаја, као: пролазак теретних кола, трамваја, обнчннх кола, жслезница, топот коња, пролазак артиљерије, топовски пуцањ, звонење и т. д. н т. д. једном речи, све оно, што може да изазове ма какав покрет. Већ па основу овога, није тешко ни читаоцима, који не морају бити стручнн сеизмолози, па да оцене, да све оне шаре што их сеизмограФИ уписују, никако не смемо узимати као знаке иотреса у земљипој кори, не смемо ни пошто узимати да су то неки земљотреси. Већ осећам да су се читаоци снремили да ме упитају: па кад ти ипструменти уписују последицс свнх паведених разнолихих узрока, како опда можемо разликовати једне од других и како онда можемо знати која су бележења од самих земљотреса, а која су иак од будн чсга другог? На то ћу питање одмах одговорити. Свеколика та разнолика бележења на сеизмограФима, можемо разлпковати једна од другнх сасвим иросто и сасвим лако. Као год што је утврђеио, да сви они разнолики узроци остављају трага на сеизмографу, исто је тако угврђено и то: какве изгледају те шаре за ноједине врсте узрока. Зпа се на пр. каква изгледа та шара од јаког ветра, каква изгледа од проласка кола, коња, од нуцњаве топова, од паљсња мина и т. д. а каква онст изгледа од правога труса. II ономе, ко зна н уме да разликује све те разноврсне тнпове сеизмографских шара, нијо тешко да се у њнма нађе и тај неће никада пасти у погрешку да на нр. шару од проласка аргнљерије, или од ветра јавља као прави потрес у земљипој кори. Кло год што је дужност онога, којн се бавн прегледањем тих сеизмографских шара, да у свој ручни бележннк тачно забележи што треба о свакој шари на носе, па ма од чега она бнла — исто тако дужпост му је, да све то после подпргне анализи, критичком разматрању, па да засебно издвоји оно чемује норекло и узрок у самој корп зсмљиној од онога што то није. То мора чипити клд жели да своје белешке објави оаучпом свету, тедаих научпици