Дело

38 Д Е Л 0 као да су оставнле, за време те шетње по жаркоме сунцу, слику лица својпх утиснуту па дну његова ока. Тишина, а затим шум покренутих столица и нечији глас одагнаше овај магловити сан, и он виде око себе своја четири друга где дремуцају, у безазленим положајима пажње нретворене у дремеж. Пошто их избуди: — Е лепо, шта да радимо сад? пита он. — Ја, одговори отворено Рокдијан, ја бих још спавао овде. — II ја, вели Ланда. Бертен устаде: — Па добро, ја ћу кући, нешто сам мало уморан. Напротпв, осећао се врло живахан, али је желео да оде, бојећи се завршетака ових вечери, јер је одлично знао да се завршавају за столом на коме се у Серклу игра бакара. II он се врати кући, а сутра ^дан, после немирне ноћи, једне од оних ноћн које бацају уметнпке у оно стање умнога рада што се обично крсти надахнућем, реши се да не излази н да ради до вечери. Тај му је дан био диван, био је један од оних дана лакога стварања, када намишљај као да пада у руке и сам собом остаје на платну. Сва врата затворена, а он осамљен од света, у тишини куће затворене за све, у миру драгом радионици, ведра погледа, бистра ума, узбуђеи, жив. Он је осећао срећу дату једино уметницпма да неосетно стварају своја дела. За време ових часова рада, ништа није постојало за њега, до ово парче платна на коме се је стварала слика миловањем његових кичица, и он је имао, у овим маховима нлодносуи, чудио и пријатпо чувство обилпога живота које опија и шири се. У вече је био сломљен, , као оно после здравога умора, те леже с прнјатпом помишљу на сутрашњи доручак. Сто је био покривеп цвећем, јела брижљиво пробрана за Г-ђу де Гијероа, која волела добра јела. Сликар нагна своје гошће, н мимо њпхово живо али кратко, оппрање, да сркну шампања. — Мала ће се оиити! каже графица. Војвоткиња благо одврати: — Па, Боже мој, једаннут се и вал3а онити.