Дело

КЊИГА 40. СВЕСКА 1. Д Е Л О Јули 1906. год. Н0СТ1ЈННА I Ја волим вече са уморним сунцем II с веселом циком труднијех ратара, Ја волим вече, кад мирише цвјеће II суморни мјесец своје друге кара. Ја чезнем онда и ја сањам онда, А моја машта чудне слике ствара: Док небо букти наранџастим жаром II зика брујп из ближњег шевара. II Комшилук спава. Са старе мунаре Мујезин кличе оне суре старе, А јаблан дивни, ко чалма са главе, Смјело се дпже у висине плаве, II све је мнрно, док јација стиже II Мујезин суре испјева и ниже. Аман, О, аман! Драга моја сама Дошла је већем из топлог хамама II пуна ватре сада чека на ме Сред густе башче и још гушће таме, II тамо броји, гдје мирише цвјеће: Доћн ће драги, ја ли доћи не ће. Ја нећу више. Алаха ми мога Про'ћу се тебе н севдаха твога; 1* *