Дело

ЈАКА КАО СМГТ 301 цом до улице Тебу, прође три пут норед Водвиља питајућп се да ли да уђе, затим хтеде да најми фијакер да се одвезе у Хиподром, промени мишљење те се упути у Нови Циркус, онда одједном учпни полукруг, без разлога, нехотично, немајући никаква изговора; прпхвати се булевара Малербова, н успори кораке приближујући се кући графице де Гијероа. „Учиниће јој се, може бнти, чудно када ме види где ове вечери долазнм?“ помисли. Алн се умирп, мислећи да ту нема ничега чудноватог што по другп пут долазп да је обиђе. Она н Анета биле су саме, седеле су у дну малога салона, и онет радиле покриваче за сиротињу. Кад виде где он уђе, она само што рече: — Гле, то сте ви, прнјатељу? — Да, бно сам узнемирен, па сам хтео да вас впдпм. Како сте? — Хвала, доста добро... Она очекну неки тренут па ће, очевидно значајно: — А ви? Он поче да се смеје од срца, па рече: — 0! }а, врло добро, врло добро. Вашој бојазни није нн најмање било места. Она подиже очи, престајући да плете, и управи на њ поглед ватрене молбе и сумњ'е. — Зацело, каже он. — У толико боље, одговори она, смешећн се мало усиљено. Он седе, и, први пут у овој кући, спопаде га несавладљива нелагодност, као нека паралпза идеја, много потпунија но што је нмао данас када је седео пред сво.јом сликом. Графица рече кћери: — Можеш да наставиш, дете; то њему ништа не смета. Он запита: —: Шта то она ради? — Учи једну фантазију. Анета устаде и оде пијану. Он је, и нехотнчно, пратио погледом, као што је то увек радио, јер му се чннила лепша. Тада осети на себп материп поглед, те нагло окрете главу, као да је тражио нешто у тамноме дну салона. Графица узе са свога стола малу златну дувањару, поклон од њега, отвори је и рече, пружајући му цигарете: Дело књ. 40. 24