Дело

386 Д Е Л 0 бола и задовољства налазе свога израза. Као резиме те своје аналпзе Хартман набраја ових седам основних група, које обухватају сље те чињенице: 1) чињенице које садрже само бол а готово никакво задовољство; то су завпст, мржња, кајање, јед и т. д.; 2) чињенице, које престављају нулту тачку осећајности или које престављају чисто осуство извесних болова, као што шго су здравље, младост, слобода, осигурана егзистенција и т. д.; 3) чињенице, које имају значења само као срества циљева, која су ван њпх, а које су као самоциљ сасвим илузорне као што су тежња за имањем, влашћу и чашћу, као и дружељубље и пријатељство; 4) чињенице, које садрже много вигае бола него задовољства у себи, н. пр. глад, полна љубав, сажаљење, сујета, частољубље, нада; б) чињенице, које почивају на илузпјама, које ће се пстина у току развпћа човечанства бити увндетп, алћ код којих ће при томе задовољства у много јачој мерн опадати од болова, н. пр. љубав, сујета, славољубље, религиозно задовољство, нада; 6) чињенице, које садрже стање чија је негативност јасна, али којима се људп ипак подвргавају да би избегли зла, која сматрају за већа н. пр. рад (место нужде и досаде), брак, усвајање деце и т. д.; 7) чињенице које у себи садрже мноцо више задовољства него бола, и ако је и ту задовољство немогуће без болова: то су наука и уметност. Алп да је задовољство које потиче из науке н уметности несравњено мање од болова, који потичу из оних шест првих група (нарочито оних под 1) и 4), излази, вели Хартман, из тога, што су наука и уметност приступачне само малом броју људи, а ови су опет већином такви, да остале болове живота много више осећају. Резултат детаљне аналпзе свих тих чињеннца води дакле до истог резултата до којег смо дошли и дедуктивним путем, на име да је сума болова у свету већа од суме задовољстава, да је дакле песимизам несумњиво тачна доктрпна. Хартман тврди да је увиђање тачности песимизма само питање времена, јер је по њему песимистично уверење битно срество самог светског процеса, којим овај преко свесних нндивндуа долази до својег крајњег уништења. Тпме смо дошли на другу битну тачку, којом се Хартманов песнмизам разли-