Дело

ЕДУАРД ХАРТМАН 393 ее секу евп зраци тпх његовпх дннамнчкнх акцп.ја. Спла која влада међу атомпма репулзивна је у љнховпј блпзини, атрактнвна на већим даљннама. Осим тога пострје две врсте атома: етерски (имнопдерабплпп) и телесни, који се разлпкују међу собом тиме што су првп репулзивнн а друпг атрактнвни. Свп се нојавн неорганског света (физички п хемијски) дају објаснитп претпоставком атома и сила које између њпх дејствују. Међу тпм органски живот више се тако неда објаснпти, у оргапизму мора се претпоставити једна специфична сила која пеоргапске ато.ме употребљава као материјал за внше комбинације, ко^Је су ипаче под дејством чисто неорганскнх сила немогуће, а то је жива спла (витализам). Живу силу сводп Хартман па засебне вољне акте. Несвесиога, које реализирају ндеалнп садржај вншн од пдеалног садржаја, који реалпзирају ппжи вољнн акти материјалних атома. Несвесно биће тпм својнм вишим органско-динамичким функцпјама омогућује организам. Како вољни акти атомских сила тако н ови виши органско-динамички вољни актн чине делове једне н псте внгие целнне и тек та виша целина чини оно што се назива прнродпом нужношћу или каузалитетом. Пошто је прпроднн каузалитет пдеалан то је он у исто доба и целисходан, каузалитет н цпљпост падају уједно, иоследњи разлог каузалптету Природе лежи у цнљности, јер иоследњп цид, светског нроцееа одређује како основне констапте његове тако и цео његов ток. Хартман је заступнпк еволуцноне теорије у филозофнји Прпроде и може се рећи да је он нрви конзеквентнп филозофски представник њен. У Анорганологији он у главпом прима еволуциону теорпуу Кант-Лапласову; у Биологијн он прима десцендентну теорнју Ламарк-Дарвинову постанка специја, али је у објашњењу узрока развића органпзма противнпк како дарвинпзма тако и ламаркизма. Он напме узима, да природнн каузалитет као такав не бп бпо у стању да подигне организме на впше ступњеве организације (тако Дарвинов прннцип прпродног одабирања по њему је само у стању да објаснп ностанак и развнће специја једне већ дате органске класе, али нпје у стању да објаснп постанак впших класа органских из нижих), већ да Несвесно с планом диже органска бића од пижпх на внше ступњеве и то на тај начин што у ембрионалној клнци нижег органског бнћа производи намеравану промену, из које пропзилазп впше органско биће (то је теорпја тако званог хетероДело књ. 40. ' 20